EU planira novi vojni fond zbog nedostataka u spremnosti

Objavljeno 4. novembra 2026. Evropska komisija u nacrtu programa rada za 2027. upozorava da Evropska unija, uprkos velikim ulaganjima u odbranu, još nema snage spremne za brzo raspoređivanje, dugotrajne operacije i efikasnu saradnju među vojskama članica. Izdaci za odbranu dostigli su 418 milijardi evra u 2025. godini, ali cilj vojne spremnosti do 2030. mogao bi biti ugrožen.

Komisija navodi da su bezbednosni izazovi porasli, uključujući hibridne pretnje, dok se Unija suočava i sa smanjenjem američkog vojnog prisustva u Evropi. Povlačenje pojedinih strateških sredstava dodatno ističe oslanjanje evropskih zemalja na američke kapacitete.

Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus zagovara razvoj evropskih sredstava za podršku vojnim operacijama. Među njima su vojni transport, dopunjavanje goriva u vazduhu, svemirska infrastruktura i sajber odbrana. Procena troškova takvog razvoja iznosi oko 500 milijardi evra.

Komisija namerava da predloži novi evropski instrument koji bi državama članicama omogućio zajednički razvoj tih kapaciteta. Nacrt pominje i protokol za vanredne bezbednosne situacije, kojim bi zemlja suočena sa neposrednom i verodostojnom pretnjom mogla da zatraži zajednički odgovor EU. Predlog još nema jednoglasnu podršku.

U dokumentu se navode upadi dronova i drugi incidenti kao primeri hibridnih pretnji. Iako su ulaganja EU u tehnologiju protiv dronova šestostruko porasla između 2024. i 2025, procenjuje se da će do 2030. biti završena tek trećina programa. Komisija takođe najavljuje nastavak podrške Ukrajini, posebno u protivvazdušnoj i raketnoj odbrani, dronovima i municiji.

EU jača odbranu dok upozorava na manjak vojnih kapaciteta

Objavljeno 4. novembra 2026. Evropska komisija postavlja odbranu među ključne izazove za 2027. godinu: uprkos izdacima od 418 milijardi evra u 2025, evropske snage još nisu spremne za brzo raspoređivanje i dugotrajne operacije. Nacrt programa rada upozorava da cilj vojne spremnosti do 2030. nije zagarantovan.

Odgovor koji Komisija predlaže jeste veća evropska saradnja i ulaganje u sredstva neophodna za delovanje vojske. Novi instrument trebalo bi da pomogne članicama da zajednički razviju vojni transport, dopunjavanje goriva u vazduhu, svemirsku infrastrukturu i sajber odbranu. Procena troška iznosi oko 500 milijardi evra.

Potreba za jačanjem sopstvenih kapaciteta postaje važnija zbog smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi i rastućih hibridnih pretnji. Komisija predlaže i mehanizam za zajednički odgovor na neposrednu i verodostojnu pretnju, iako taj predlog još nema jednoglasnu podršku članica.

Ulaganja daju osnovu za jačanje odbrane, ali brojke pokazuju da novac sam po sebi nije dovoljan: procenjuje se da će do 2030. biti završena samo trećina programa za borbu protiv dronova, iako su ulaganja u tu tehnologiju šestostruko porasla između 2024. i 2025. Komisija najavljuje i nastavak pomoći Ukrajini u protivvazdušnoj i raketnoj odbrani, dronovima i municiji.

Evropa troši milijarde, ali joj nedostaju spremne vojne snage

Objavljeno 4. novembra 2026. Evropska unija je 2025. potrošila 418 milijardi evra na odbranu, ali njen nacrt programa rada priznaje da vojna spremnost do 2030. može izmaći. Snage članica i dalje nisu osposobljene za brzo raspoređivanje, dugotrajne operacije i efikasnu saradnju.

Komisija sada predlaže novi instrument za zajednički razvoj vojnih kapaciteta, a njihova cena procenjena je na oko 500 milijardi evra. Plan obuhvata vojni transport, dopunjavanje goriva u vazduhu, svemirsku infrastrukturu i sajber odbranu. Razmere planiranih troškova čine još važnijim pitanje da li će ulaganja doneti stvarnu spremnost.

I dosadašnji napori ukazuju na raskorak između najava i rezultata. Iako su izdaci za tehnologiju protiv dronova šestostruko porasli između 2024. i 2025, do 2030. bi, prema proceni, bila završena tek trećina takvih programa. Istovremeno, smanjenje američkog vojnog prisustva dodatno izlaže slabost oslanjanja na tuđe kapacitete.

Komisija predlaže i protokol za zajednički odgovor na neposredne pretnje, ali taj predlog još nije dobio jednoglasnu podršku. U nacrtu se najavljuje nastavak ulaganja u odbranu Ukrajine, naročito u protivvazdušnu i raketnu odbranu, dronove i municiju. Ključno pitanje ostaje da li će nove inicijative popuniti postojeće nedostatke ili će planovi ponovo nadmašiti ono što je ostvareno.