Zlato izgubilo skoro trećinu vrednosti od januarskog rekorda

Pad cene zlata nastavio se u utorak, nakon kratkog oporavka dan ranije. Spot cena bila je oko podneva niža 1,1 odsto, na približno 3.903 dolara po unci, a decembarski američki fjučersi pali su 1,4 odsto, na oko 3.914 dolara. Krajem januara zlato je dostiglo rekordnih 5.594,82 dolara, a potom izgubilo približno 30 odsto vrednosti.

Rast cena nafte pojačao je bojazan da će inflacija u SAD ostati visoka, čime raste i mogućnost da Federalne rezerve u decembru podignu kamatne stope. Tržišta procenjuju verovatnoću tog poteza na 76 odsto. Više kamate umanjuju privlačnost zlata jer ono ne donosi kamatu. Rat sa Iranom, jači dolar i rast prinosa na američke obveznice takođe su doprineli promeni tržišnih očekivanja. U januaru je cena zlata porasla oko 24 odsto.

Anketa među 30 analitičara i trgovaca pokazala je niže prognoze: očekivana prosečna cena za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, a za 2027. godinu 4.650 dolara.

Kupovine centralnih banaka, međutim, jačaju. One su u trećem kvartalu uvećale zalihe za 321 tonu, 42 odsto više nego godinu ranije, a od početka godine kupile su ukupno 675 tona. Kina i Poljska bile su među najvećim javno prijavljenim kupcima. Očekuje se da će ovogodišnja kupovina dostići najmanje prošlogodišnjih 848 tona.

Potražnja za polugama i zlatnicima pala je u trećem kvartalu 19 odsto, na 268 tona, dok je potrošnja za nakit smanjena 17 odsto, na 313 tona. Investicioni fondovi sa zlatom u fizičkom posedu privukli su 211 tona, a ukupne zalihe dostigle su rekordnih 4.256 tona. Visoke kamate pritiskaju cenu, dok kupovine centralnih banaka i geopolitička neizvesnost pružaju podršku.