Uhapšen direktor RHMZ-a zbog sumnje na pranje novca

3. novembra 2026. uhapšeni su direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić (71), O. N. (71) i Đ. N. (45), prema nalogu tužilačkog odseka za borbu protiv korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Sumnja se da su od novembra 2019. do novembra 2024. prenosili i pretvarali imovinu vrednu najmanje 650.000 evra, znajući da potiče od kriminalne delatnosti i želeći da prikriju njeno poreklo. Sumnje se odnose na Beograd, Čačak, Užice, Bajinu Baštu i Crnu Goru.

Nikolić se sumnjiči da je na svoje bankarske račune uplatio 41.878.195 dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka u gotovini, bez prihoda kojima bi se objasnilo poreklo novca, a zatim sticao nekretnine u Beogradu, Užicu i Crnoj Gori. Tužilaštvo navodi i da kao javni funkcioner nije prijavio bitne promene imovine Agenciji za sprečavanje korupcije.

O. N. se sumnjiči da je od juna 2021. do 2023. prenela najmanje 227.548 evra za kupovinu stanova, garažnog mesta i prostora namenjenog poslovanju u Čačku i Crnoj Gori. Đ. N. se tereti da je u junu 2021. preneo najmanje 1,5 miliona dinara za kupovinu stana u Crnoj Gori.

Tužilaštvo sumnja i da su Nikolić i O. N. u novembru 2024. preneli imovinu na Đ. N. ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. Ugovor je obuhvatio više stanova, garažnih mesta, katastarskih parcela i poslovni prostor. Svim osumnjičenima određeno je zadržavanje do 48 sati, u kom roku treba da budu privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Navodi su sumnje, a osumnjičeni se terete za pranje novca; Nikoliću se stavlja na teret i neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o njoj.

Tužilaštvo naložilo hapšenja u istrazi pranja novca

3. novembra 2026. policija je, prema nalogu tužilačkog odseka za borbu protiv korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, uhapsila direktora RHMZ-a Jugoslava Nikolića i još dve osobe. Sumnja se da su od novembra 2019. do novembra 2024. prenosili i pretvarali imovinu vrednu najmanje 650.000 evra, sa namerom da prikriju njeno poreklo. Istraga se odnosi na više mesta u Srbiji i Crnu Goru.

Prema sumnjama tužilaštva, Nikolić je na svoje račune uplatio 41.878.195 dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka u gotovini, a poreklo novca nije bilo pokriveno prihodima. Tereti se i da kao javni funkcioner nije prijavio promene imovine Agenciji za sprečavanje korupcije. O. N. se sumnjiči za prenos najmanje 227.548 evra radi kupovine nekretnina, dok se Đ. N. tereti za prenos najmanje 1,5 miliona dinara za stan u Crnoj Gori.

Istraga obuhvata i ugovor iz novembra 2024. kojim su Nikolić i O. N, kako se sumnja, preneli prava na više stanova, garažnih mesta, parcela i poslovni prostor na Đ. N. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i treba da budu privedeni na saslušanje. Postupanje tužilaštva i policije pokazuje da se sumnje na zloupotrebe u javnoj funkciji procesuiraju kroz nadležne institucije; krivica osumnjičenih nije utvrđena.

Direktor RHMZ-a osumnjičen da nije prijavio imovinu

3. novembra 2026. uhapšen je direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić, zajedno sa O. N. i Đ. N. Tužilaštvo sumnja da su od novembra 2019. do novembra 2024. prenosili i pretvarali imovinu vrednu najmanje 650.000 evra, uz nameru da prikriju njeno nezakonito poreklo. Slučaj se odnosi na imovinu u Srbiji i Crnoj Gori, a među osumnjičenima je funkcioner koji vodi državnu ustanovu.

Nikolić se sumnjiči da je na račune uplatio više od 41,8 miliona dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka u gotovini, bez prihoda koji bi objasnili poreklo novca. Tužilaštvo navodi i da nije prijavio bitne promene svoje imovine Agenciji za sprečavanje korupcije, iako je kao javni funkcioner bio dužan da to učini. O. N. se sumnjiči za prenos najmanje 227.548 evra, a Đ. N. za najmanje 1,5 miliona dinara.

U predmetu je i prenos prava na više stanova, garažnih mesta, katastarskih parcela i poslovni prostor na Đ. N, ugovorom koji su Nikolić i O. N. zaključili u novembru 2024, kako se sumnja. Sva trojica zadržana su do 48 sati i treba da budu saslušana u tužilaštvu. Slučaj postavlja pitanje kako je imovina javnog funkcionera uvećavana, dok tužilaštvo tek treba da ispita navode; osumnjičenima se krivica ne može unapred pripisati.