Hrvatski nadzornik priznao da je anonimno savetovao srpske studente
3. novembra 2026.
Aleksandar Maršavelski, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu i član hrvatskog Saveta za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija, otkrio je da je pod pseudonimom „Prijatelj studenata“ pisao savete srpskim studentima. U pismu objavljenom 31. oktobra u dnevnoj štampi opisao je pokušaje da utiče na njihovu političku strategiju i sastav izborne liste.
Maršavelski tvrdi da je studentima predlagao političko organizovanje, ekspertsku vladu, traženje pomoći Evropske unije i platformu koja bi mogla da pobedi SNS. Naveo je i da se protivio uključivanju profesora Mila Lompara na Studentsku listu, uz procenu da bi njegovo prisustvo koštalo studente najmanje 200.000 glasova. Nije ponudio dokaze za tu procenu niti je obim njegovog uticaja nezavisno potvrđen.
Hrvatski sabor imenovao ga je u Savet 15. jula 2026. To telo nadzire zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih agencija, uključujući mere tajnog prikupljanja podataka. Maršavelski je u pismu naveo da je više puta dolazio u Beograd i pomenuo profesorku Vanju Bajović kao jednu od osoba koje su ga ugostile.
Bajović je 3. novembra osporila taj opis. Navela je da su se sastali jednom, u decembru 2025, nakon što ju je Maršavelski kontaktirao zbog zajedničkog akademskog interesovanja za krivično pravo. Predavanje o femicidu koje je predložio nije održano, a njihove kasnije poruke, prema njenim rečima, nisu se odnosile na političku situaciju. Bajović je rekla da ne želi da njeno ime stvara pogrešan utisak o povezanosti s njegovim političkim stavovima i aktivnostima.
Maršavelski priznao političko savetovanje srpskih studenata
3. novembra 2026.
Aleksandar Maršavelski, profesor iz Zagreba i član hrvatskog Saveta za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija, sam je otkrio da je mesecima pisao srpskim studentima pod pseudonimom. Njegovo pismo pokazuje da se nije zadržao na akademskom komentaru: predlagao je političko organizovanje, ekspertsku vladu i strategiju za pobedu nad SNS-om.
Maršavelski je tvrdio da je uticao i na sastav Studentske liste, hvaleći se da je studentima dao argumente protiv uključivanja Mila Lompara. Procena da bi Lompar studentima odneo najmanje 200.000 glasova njegova je tvrdnja, a stvarni domet njegovih saveta nije nezavisno utvrđen.
Sabor Hrvatske imenovao je Maršavelskog u telo koje nadzire rad hrvatskih obaveštajnih agencija 15. jula 2026. Njegov javno priznati angažman u političkoj borbi u Srbiji zato otvara legitimno pitanje o tome šta je bilo poznato prilikom imenovanja.
Profesorka Vanja Bajović odbacila je njegov opis njihovog odnosa: navela je da su se sreli samo jednom i da nije bila domaćin njegovih poseta niti je organizovala njegova predavanja. Njena izjava dodatno pokazuje zašto njegove tvrdnje o kontaktima i uticaju treba pažljivo razdvojiti od potvrđenih činjenica. Maršavelski je izneo svoju verziju događaja; nema nezavisne potvrde koliki je njegov uticaj bio ni da li je imenovanje u Hrvatskoj razmatrano u tom svetlu.
Anonimni savetnik studentima otkrio politički uticaj iz Zagreba
3. novembra 2026.
Aleksandar Maršavelski, član hrvatskog tela koje nadzire obaveštajne agencije, priznao je da je pod pseudonimom savetovao srpske studente o političkoj organizaciji, ekspertskoj vladi i načinu da se pobedi SNS. Njegovo pismo pokazuje da je pokušavao da utiče i na to ko će biti na Studentskoj listi.
Maršavelski je rekao da je studentima pomogao da se usprotive uključivanju Mila Lompara i procenio da bi njegovo prisustvo koštalo listu najmanje 200.000 glasova. Ta brojka nije nezavisno potvrđena, kao ni stvarni obim njegovog uticaja. Ipak, samo priznanje da je anonimno učestvovao u političkom savetovanju zaslužuje javnu pažnju.
Hrvatski sabor imenovao ga je u Savet za civilni nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija 15. jula 2026. To telo prati zakonitost rada hrvatskih službi i može dobiti uvid u njihovu dokumentaciju. Pitanje da li je Sabor znao za njegov angažman u Srbiji ostaje otvoreno.
Profesorka Vanja Bajović osporila je njegov prikaz njihovog odnosa. Navela je da su se sastali jednom, da nije bila domaćin njegovih poseta i da njihova razmena poruka nije imala veze s politikom. Taj demanti ne opovrgava sve što je Maršavelski naveo, ali pokazuje da njegovo pismo ne treba uzeti kao potvrdu svakog opisa kontakata. Ulog je transparentnost: javnost treba da razlikuje njegove tvrdnje od činjenica koje su nezavisno potvrđene.
Izveštavali: Alo, Vecernje novosti, Kurir, Informer.
