BiH prihvatila mere EU prema ruskoj vojnoj proizvodnji

3. novembra 2026.

Bosna i Hercegovina pridružila se odluci Evropske unije o restriktivnim merama protiv 826 kompanija i 743 osobe povezane s ruskom vojnom industrijom. Podršku su, osim BiH, dale Ukrajina, Norveška, Albanija, Crna Gora, Island, Severna Makedonija, Moldavija i Lihtenštajn. Te zemlje su se obavezale da svoje nacionalne politike usklade sa merama, a EU je pozdravila njihovo opredeljenje.

Odluka je usvojena 12. oktobra 2026. i obuhvata ukupno 1.569 kompanija i osoba. Sankcionisane kompanije, prema EU, deo su ruskog vojno-industrijskog kompleksa, dok su obuhvaćene osobe kažnjene zbog podrške tom sektoru. Među firmama su proizvođači komponenti za rakete, bespilotne letelice i avione, kao i dobavljači mikročipova, radarske i komunikacione opreme, eksploziva i municije.

Mere uključuju zamrzavanje imovine, zabranu stavljanja novčanih sredstava i ekonomskih resursa na raspolaganje sankcionisanim subjektima i zabranu putovanja u EU za osobe sa liste. Cilj EU je da ruskoj vojnoj industriji ograniči pristup dobavljačima i delovima koji se koriste u proizvodnji oružja.

Oktobarski paket deo je sankcija koje je EU uvela posle ruske aneksije Krima 2014. godine, a zatim proširila nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Usklađivanje s odlukom deo je saradnje BiH sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.