Tehnološki milijarderi dominiraju listom najbogatijih

3. novembra 2026.

Video-animacija prati ljude koji su se od 1900. do 2026. smenjivali na vrhu procena svetskog bogatstva. Tokom tog perioda menjale su se i privredne grane povezane sa najvećim privatnim imovinama: od nafte, čelika i železnice do nekretnina, trgovine i tehnologije.

Početkom 20. veka među vodećima su bili Džon D. Rokfeler, čije je bogatstvo bilo vezano za Standard Oil, i Endru Karnegi, povezan sa industrijom čelika. Kasnije su se isticali proizvođač automobila Henri Ford i naftni magnat Džon Pol Geti.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina vrh su zauzimali japanski poslovni ljudi. Jošiaki Cucumi bio je prvi na Forbesovoj globalnoj listi milijardera iz 1987. godine, a kasnije ga je na čelu smenio Taićiro Mori, čije se bogatstvo temeljilo na nekretninama. Slom japanske privredne euforije, uz uspon američkih tehnoloških giganata, izmenio je taj poredak.

Bil Gejts je na čelu godišnjih lista bio 18 puta, uključujući 13 uzastopnih godina od 1995. do 2007. Među istaknutim imenima u narednom periodu bili su i Voren Bafet, Karlos Slim i Džef Bezos. U novije vreme velika bogatstva povezana su i sa društvenim mrežama, veštačkom inteligencijom i drugim naprednim tehnologijama. Bernar Arno bio je prvi na godišnjim listama za 2023. i 2024. godinu.

Na listi za 2026. Mask je procenjen na 839 milijardi dolara. Ukupno je na njoj bilo 3.428 milijardera, sa zajedničkim bogatstvom od 20,1 bilion dolara. Istorijske procene nisu uvek neposredno uporedive zbog inflacije, promena vrednosti kompanija i različitih metoda obračuna; za ranije periode prikaz se oslanja na istorijska istraživanja i procene.