EPS kaže da mu oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo poslovanje

Objavljeno: 3. novembra 2026.

Elektroprivreda Srbije saopštila je da ukidanje dozvole za rad Alta banci nije ugrozilo njeno poslovanje ni finansijsku stabilnost. Kompanija navodi da račune ima u još devet banaka i da se najveći deo njenog platnog prometa odvija preko Banke Poštanska štedionica.

Preko Poštanske štedionice račune za struju izmiruju potrošači sa komercijalnim i rezervnim snabdevanjem, uz domaćinstva i male kupce u regionalnim područjima Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca. Alta banka je naplatu obavljala samo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.

EPS kaže da sredstva od naplate nije čuvao niti gomilao u Alta banci, već ih je svakodnevno usmeravao na tekuće obaveze. Kada je banci oduzeta dozvola, na računima kompanije kod nje nalazilo se manje od 0,5 odsto mesečnog priliva od naplate struje. EPS je najavio da će taj iznos zatražiti u stečajnom postupku.

Kompanija osporava tvrdnje da je Alta banka uzimala proviziju za sve uplate za struju. Prema saopštenju, banka je proviziju dobijala samo za plaćanja preko aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, koje koristi oko pet odsto kupaca. Za ostale načine plaćanja proviziju zadržava institucija koja obavlja transakciju.

EPS je takođe odbacio navode da je na računima Alta banke imao između 426 i 479 milijardi dinara, uz objašnjenje da se ti iznosi odnose na ukupne godišnje poslovne prihode. Naplatu preko poslovnih banaka, umesto Uprave za trezor, kompanija je počela da uvodi 2018. godine. EPS navodi da taj model ne stvara dodatne troškove za preduzeće ni građane.

EPS: Oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo poslovanje

Elektroprivreda Srbije poručuje da ukidanje dozvole Alta banci nije poremetilo njeno poslovanje ni finansijsku stabilnost. Kompanija ima račune u još devet banaka, dok se najveći deo platnog prometa obavlja preko Banke Poštanska štedionica.

Poštanska štedionica prima uplate od potrošača sa komercijalnim i rezervnim snabdevanjem, kao i domaćinstava i malih kupaca u Nišu, Novom Sadu, Kraljevu i Kragujevcu. Alta banka je, prema EPS-u, obrađivala naplatu samo za beogradski Centar za podršku garantovanom snabdevanju.

EPS navodi da je sredstva koja su prolazila kroz Alta banku koristio za redovne obaveze, a ne gomilao ih. Kada je dozvola banci ukinuta, na računima EPS-a kod nje nalazilo se manje od 0,5 odsto mesečnih prihoda od naplate struje. Kompanija će ta sredstva zatražiti u stečajnom postupku.

Preduzeće odbacuje tvrdnje da je banka uzimala proviziju na svim računima za struju. Provizija Alta banke odnosila se samo na plaćanja preko aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, koje koristi oko pet odsto kupaca; kod drugih načina plaćanja naknadu uzima institucija preko koje se transakcija obavlja.

EPS osporava i navode da je u Alta banci držao stotine milijardi dinara. Iznosi od 426, 460 i 479 milijardi, kako objašnjava kompanija, predstavljaju njene ukupne godišnje poslovne prihode, a ne sredstva na bankovnim računima. Naplata preko poslovnih banaka uvedena je fazno od 2018. godine, a EPS kaže da model ne donosi dodatne troškove građanima ni preduzeću. Ovakve činjenice, poručuje kompanija, pokazuju da je platni promet organizovan kroz više banaka, a ne oslonjen na jednu ustanovu.

EPS odbacuje sumnje u novac na računima Alta banke

EPS je nakon ukidanja dozvole Alta banci pokušao da umiri javnost tvrdnjom da njegovo poslovanje i finansijska stabilnost nisu ugroženi. Kompanija se pozvala na račune u još devet banaka i navela da se najveći deo platnog prometa odvija preko Banke Poštanska štedionica.

U saopštenju EPS je naveo da je Alta banka naplaćivala račune samo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd. U času kada je dozvola banci ukinuta, na računima EPS-a kod nje bilo je manje od 0,5 odsto mesečnog priliva od naplate struje. Kompanija kaže da će taj novac zatražiti u stečajnom postupku.

EPS insistira da sredstva nisu bila akumulirana u banci, već su se koristila za tekuće obaveze. Takođe negira da je Alta banka uzimala proviziju za sve uplate: prema kompaniji, naknada se odnosila samo na plaćanja preko aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, kojima se služi oko pet odsto kupaca.

Preduzeće odbacuje i tvrdnje da je kod Alta banke držalo između 426 i 479 milijardi dinara. Te brojke, kaže EPS, predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode, a ne stanje na računima. Naplata preko poslovnih banaka počela je 2018. godine, a EPS tvrdi da građanima i kompaniji ne stvara dodatne troškove.

Saopštenje iznosi odbranu kompanije, ali ne menja činjenicu da sredstva koja su ostala na računima neće biti odmah dostupna: EPS najavljuje da će ih tražiti kroz stečajni postupak. Tvrdnje o provizijama, iznosima i načinu korišćenja računa u celini su predstavljene kao stav EPS-a, koji odbacuje navode o nepravilnostima i poziva javnost da proverava informacije.