Za 111 predmeta napada na novinare donete tri osuđujuće presude

2. novembra objavljeni su podaci prema kojima je u Srbiji od januara do kraja septembra formirano 111 tužilačkih predmeta zbog ugrožavanja bezbednosti novinara. To je 18,09 odsto više nego u istom periodu 2025, kada ih je bilo 94. Od ovogodišnjih predmeta, 66 je i dalje u fazi prikupljanja obaveštenja, a u sedam slučajeva potencijalni počinilac nije identifikovan ni posle predistražnih radnji. U tri predmeta izrečene su osuđujuće presude.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) evidentirala je od početka godine 269 pretnji, napada, pritisaka i slučajeva ometanja rada novinara, novinarki i aktivista. Tokom oktobra je preko SOS telefona „Sigurna linija“ zabeleženo 39 slučajeva.

Od početka 2016. do kraja septembra 2026. formirano je ukupno 846 predmeta ove vrste. Osuđujuće presude donete su u 86, dok potencijalni počinioci nisu identifikovani u 178 predmeta. U 331 predmetu tužilaštvo je ocenilo da nema obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

ANEM upozorava na napade i ometanje novinara tokom izveštavanja, kao i na slučajeve u kojima policija nije sprečila nasilje ili su policijski službenici učestvovali u njemu. Udruženje ukazuje i na rodno zasnovane napade: prema evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, novinarke čine 43 odsto oštećenih, ali se napadi ne razvrstavaju sistematski prema polu.

Nijedno ubistvo novinara u Srbiji nije dobilo konačan pravosudni epilog. Za ubistvo Slavka Ćuruvije niko nije pravosnažno osuđen, a u slučaju Milana Pantića nije podignuta optužnica. Smrt Radislave Dade Vujasinović, pronađene mrtve u Beogradu 1994. godine, nije razjašnjena; krivično gonjenje za eventualno ubistvo zastarelo je 2024.

Broj predmeta zbog ugrožavanja novinara porastao za 18 odsto

2. novembra objavljeni su podaci o 111 tužilačkih predmeta formiranih u Srbiji zbog ugrožavanja bezbednosti novinara tokom prvih devet meseci 2026. godine. To je 18,09 odsto više nego u istom periodu 2025, kada ih je bilo 94. U tri predmeta donete su osuđujuće presude, dok se u 66 prikupljaju potrebna obaveštenja.

Podaci pokazuju da se prijave evidentiraju i da se predmeti nalaze u različitim fazama postupanja. U sedam slučajeva potencijalni počinilac nije identifikovan ni nakon predistražnih radnji. Ti brojevi ukazuju na potrebu da se postupci nastave i da se svaki slučaj razmotri u skladu sa svojim okolnostima.

ANEM je od početka godine evidentirao 269 pretnji, napada, pritisaka i slučajeva ometanja rada novinara, novinarki i aktivista. Tokom oktobra, preko SOS telefona „Sigurna linija“, zabeleženo je 39 slučajeva. Evidencija udruženja obuhvata različite vrste prijava i ne predstavlja broj tužilačkih predmeta.

Od 2016. do kraja septembra 2026. formirano je 846 predmeta. U 86 su donete osuđujuće presude, dok su u 331 tužilaštva ocenila da nisu ostvarena obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. ANEM istovremeno ukazuje na nerešena ubistva novinara i nedostatak sistematskog razvrstavanja rodno zasnovanih napada. To su ozbiljna pitanja, ali ih treba razmatrati uz precizno razlikovanje prijava, istraga i sudskih ishoda.

Samo tri presude za ugrožavanje novinara u 111 predmeta

2. novembra objavljeni su podaci koji ukazuju na veliki jaz između broja predmeta zbog ugrožavanja bezbednosti novinara i broja osuđujućih presuda. Od 111 predmeta formiranih u Srbiji tokom prvih devet meseci 2026, presude su donete u samo tri. U 66 se još prikupljaju obaveštenja, a u sedam slučajeva počinilac nije identifikovan ni posle predistražnih radnji.

Broj predmeta porastao je za 18,09 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada ih je bilo 94. ANEM je od početka 2026. evidentirao i 269 pretnji, napada, pritisaka i ometanja rada novinara, novinarki i aktivista. Tokom oktobra njegova „Sigurna linija“ zabeležila je 39 slučajeva.

Šira slika pokazuje koliko često postupci ne završavaju presudom: od 846 predmeta formiranih od 2016. do kraja septembra 2026, osuđujuće presude donete su u 86. U 178 predmeta potencijalni počinioci nisu identifikovani, a u 331 tužilaštvo nije našlo obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

ANEM upozorava da novinari na terenu trpe nasilje, zastrašivanje i ometanje, a da policija u nekim slučajevima nije reagovala ili su njeni službenici učestvovali u nasilju. Novinarke čine 43 odsto oštećenih prema evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, ali se napadi ne razvrstavaju sistematski prema polu.

Ni ubistva novinara nisu dobila konačan pravosudni epilog. Za ubistvo Slavka Ćuruvije niko nije pravosnažno osuđen, protiv ubica Milana Pantića nije podignuta optužnica, a smrt Radislave Dade Vujasinović nije razjašnjena. Podaci pokazuju da zaštita novinara ne može da se meri samo brojem prijava: važni su identifikovanje počinilaca i završetak postupaka.