Mirković: Poslanici bi imali poslednju reč, plenumi savetodavnu ulogu
Objavljeno 2. novembra 2026. Ana Mirković, profesorka psihologije i kandidatkinja Studentske liste, govorila je o tome kako bi se odnos plenuma i budućih poslanika odrazio na rad institucija. Bila je jedno od prepoznatljivih lica izborne kampanje, a pominje se i kao moguća ministarka u novoj vladi.
Mirković smatra da se način organizovanja aktivističkog pokreta ne može neposredno preneti na državni aparat. Državi su, prema njenim rečima, potrebni jasna odgovornost, utvrđene procedure i efikasan rad. Kao elemente koje bi pokret mogao da unese u institucije navela je transparentnost, javne rasprave i konsultacije sa stručnjacima i građanima.
Ona je rekla da bi poslednju reč imali poslanici, jer za svoje postupke snose pravnu i političku odgovornost. Plenumi i građanske skupštine, prema njenom viđenju, ostali bi savetodavni korektiv i podsećali predstavnike na razloge zbog kojih su izabrani.
Na društvenim mrežama vodi se rasprava o tome da li će presudnu reč imati poslanici ili studenti koji su ih kandidovali. Sa naloga „Blokada Politehnika“ poručeno je da poslednju reč imaju studenti.
Mirković je upozorila i na rizike horizontalnog odlučivanja: ono može da uspori donošenje odluka i omogući nastanak neformalnih centara moći bez javne odgovornosti. Istovremeno je rekla da bi hijerarhija trebalo da počiva na stručnosti i odgovornosti, a ne na slepoj poslušnosti.
Mirković upozorava da država ne može da funkcioniše kao plenum
Objavljeno 2. novembra 2026. Ana Mirković, kandidatkinja Studentske liste i profesorka psihologije, istakla je da državni aparat ne može da preuzme organizaciju aktivističkog pokreta bez jasnih procedura, odgovornosti i efikasnog rada. Njena poruka naglašava da upravljanje institucijama zahteva funkcionalnu strukturu, a ne neodređenu podelu ovlašćenja.
Mirković je rekla da bi poslednju reč imali izabrani poslanici, pošto oni snose pravnu i političku odgovornost za svoj rad. Plenumi i građanske skupštine, prema njenom predlogu, ostali bi savetodavni korektiv. U institucije bi, kako je navela, trebalo preneti transparentnost, javne rasprave i konsultacije sa stručnjacima i građanima.
Rasprava na društvenim mrežama pokazuje da se oko podele ovlašćenja ne slažu svi: sa naloga „Blokada Politehnika“ poručeno je da poslednju reč imaju studenti. Takav stav otvara pitanje kako bi se studentski plenumi uklopili u sistem u kojem poslanici odgovaraju za odluke.
Mirković je upozorila da horizontalno odlučivanje može da dovede do zastoja i neformalnih centara moći koji ne polažu javne račune. Rekla je da hijerarhija treba da bude zasnovana na stručnosti i odgovornosti, što njenu poruku čini jasnom: u institucijama ovlašćenja moraju da budu određena.
Plenumi bi nadzirali poslanike, ali konačnu odluku ipak donose oni
Objavljeno 2. novembra 2026. Ana Mirković, kandidatkinja Studentske liste i profesorka psihologije, rekla je da bi poslanici imali konačnu reč u institucijama, jer snose pravnu i političku odgovornost za svoje odluke. Plenumi i građanske skupštine ostali bi savetodavni korektiv i moralni oslonac, a ne tela koja donose poslednju odluku.
Ta podela ovlašćenja dolazi u trenutku kada se na društvenim mrežama raspravlja o tome kome će pripasti poslednja reč: budućim poslanicima ili studentima koji su ih kandidovali. Sa naloga „Blokada Politehnika“ poručeno je da poslednju reč imaju studenti. Razlika između te poruke i stava Mirković pokazuje da odnos predstavnika i plenuma ostaje otvoreno pitanje.
Mirković je navela da bi pokret u institucije uneo više transparentnosti, javnih rasprava i konsultacija sa stručnjacima i građanima. Istovremeno, upozorila je da horizontalno odlučivanje može da zakoči rad i stvori neformalne centre moći bez javne odgovornosti.
Njeno rešenje zato zadržava odlučujuću ulogu izabranih predstavnika, uz savetodavnu i kontrolnu ulogu plenuma. Mirković smatra da hijerarhija treba da se zasniva na stručnosti i odgovornosti, ali ostaje pitanje koliko bi plenumi mogli da utiču na poslanike kada se njihovi stavovi raziđu.
