Slučaj Alta banke otvara pitanja o novcu i nadzoru

Objavljeno 2. novembra 2026. Iz trezora Alta banke iščezlo je 45 milijardi dinara, što je približno 383 miliona evra, i to je otvorilo pitanja o odgovornosti vlasnika i nadzoru nad bankom. Kreni-Promeni traži ispitivanje rukovodstva, velikih deponenata i odgovornih u Narodnoj banci Srbije, kao i rekonstrukciju novčanih tokova pred zatvaranje banke.

Pokret navodi da bi trebalo proveriti da li su veliki klijenti povukli novac pre ostalih i da li su imali informacije koje drugi deponenti nisu dobili. Traži i uvid u dnevne izveštaje o likvidnosti od 26. do 30. oktobra, kao i proveru zahteva banke za gotovinu od NBS. Povlačenje depozita samo po sebi nije nezakonito, ističe pokret, ali bi povlašćen pristup informacijama zahtevao ispitivanje.

Ekonomista Emir Zildžović ocenio je da je potrebno utvrditi kako je toliki iznos mogao da nestane i zašto kontrole nisu ranije reagovale. Rekao je da se u optužnici pominju tri osobe, ali da je teško objasniti da su same iznele toliku količinu novca. Prema njegovim rečima, banka je od kraja 2022. u trezoru iskazivala šest do deset puta više novca nego druge banke, što je trebalo da privuče pažnju nadležnih.

Zildžović je naveo da su građani sa depozitima do 50.000 evra osigurani i da će isplatu obaviti Agencija za osiguranje depozita. Potraživanja iznad tog iznosa, uključujući ona javnih preduzeća i privrednika, zavisiće od stečajne mase. Oko 85 odsto plasmana banke, prema njegovim rečima, bilo je neobezbeđeno, a gotovo 100 miliona evra plasirano je povezanim firmama iz Alta grupe.

Zildžović je pozvao i na proveru postupanja NBS i revizorske kuće, čiji je pozitivan stav o finansijskom izveštaju banke objavljen 22. maja. Kreni-Promeni upozorava da bi, ako imovina banke ne bude dovoljna, među oštećenima mogla biti i državna preduzeća. Zildžović je rekao da se gotovina prati uz policiju i Interpol, a tokovi preko računa – preko Uprave za sprečavanje pranja novca.

Istraga treba da utvrdi tok novca i odgovornost u Alta banci

Objavljeno 2. novembra 2026. Nestanak 45 milijardi dinara iz trezora Alta banke mora biti rasvetljen kroz proveru dokumentacije i novčanih tokova, a odgovornost utvrđena na osnovu činjenica. Ekonomista Emir Zildžović ukazao je na to da je banka od kraja 2022. iskazivala šest do deset puta više novca u trezoru nego druge banke, što je, po njegovoj oceni, trebalo da bude signal za kontrolu.

Kreni-Promeni traži da se ispitaju rukovodstvo banke, veliki deponenti i postupanje odgovornih u Narodnoj banci Srbije. Pokret želi i proveru dnevnih podataka o likvidnosti od 26. do 30. oktobra, kao i zahteva banke za gotovinu. Njegove sumnje o mogućem povlašćenom povlačenju depozita treba proveriti, a ne unapred predstavljati kao utvrđenu krivicu.

Zildžović je naveo da se u optužnici pominju tri osobe, ali da je teško poverovati da su same mogle da iznesu toliku količinu novca. Takođe je zatražio proveru nadzora i rada revizora, koji su dali povoljnu ocenu finansijskog izveštaja Alta banke, objavljenog 22. maja. Istraga o gotovini, rekao je, treba da uključi policiju i Interpol, dok se tokovi preko računa prate preko Uprave za sprečavanje pranja novca.

Za građane su depoziti do 50.000 evra osigurani i isplaćuju se preko Agencije za osiguranje depozita. Veća potraživanja javnih preduzeća, firmi i drugih klijenata zavisiće od stečajne mase. Zildžović je upozorio da je oko 85 odsto plasmana bilo neobezbeđeno, uz gotovo 100 miliona evra datih povezanim firmama. Zato je važno da nadležni utvrde šta se dogodilo, umesto da sumnje i političke poruke zamene proverljivim odgovorima.

Slučaj Alta banke traži odgovore o nadzoru NBS

Objavljeno 2. novembra 2026. Nestanak 45 milijardi dinara iz trezora Alta banke nije samo pitanje ko je novac odneo, već i zašto nadzor nije ranije uočio problem. Emir Zildžović rekao je da je banka od kraja 2022. prikazivala šest do deset puta više sredstava u trezoru nego druge banke. Taj podatak, prema njegovoj oceni, trebalo je da pokrene kontrolu.

Kreni-Promeni traži da se ispita uloga odgovornih u Narodnoj banci Srbije, uz rukovodstvo banke i velike deponente. Pokret posebno postavlja pitanje da li su neki klijenti mogli da povuku novac pre drugih, uz pristup informacijama koje nisu bile dostupne svim deponentima. Traži proveru dnevnih izveštaja o likvidnosti od 26. do 30. oktobra i zahteva za dodatnu gotovinu.

Zildžović je ocenio da je teško objasniti da su tri osobe, koje se pominju u optužnici, same iznele skoro 383 miliona evra. Zatražio je i proveru rada revizorske kuće, koja je pozitivno ocenila finansijski izveštaj banke objavljen 22. maja. Kada su postojali pokazatelji koje je trebalo proveriti, javnosti je potrebno objašnjenje zašto nadzor nije reagovao ranije.

Depoziti građana do 50.000 evra osigurani su i isplaćuju se preko Agencije za osiguranje depozita. Za veće iznose, uključujući potraživanja javnih preduzeća i firmi, ishod zavisi od stečajne mase. Oko 85 odsto plasmana bilo je neobezbeđeno, a gotovo 100 miliona evra plasirano je povezanim firmama iz Alta grupe. Policija i Interpol treba da učestvuju u praćenju gotovine, dok Uprava za sprečavanje pranja novca prati tokove preko računa.