Mađarska otvara dosijee komunističke tajne policije

2. novembra 2026.

Mađarska će 4. novembra početi da objavljuje dosijee nekadašnjih službi državne bezbednosti u javnoj internet bazi. Tokom predizborne kampanje premijer Peter Mađar najavio je da će arhivska građa biti otvorena, a vlada je u septembru usvojila zakon koji to omogućava. Odluku podržava više od dve trećine građana.

Dokumenti obuhvataju period od 1945. do 1989. godine, kada su tajne službe koristile mrežu doušnika za nadzor stanovništva i suzbijanje neslaganja. Neki ljudi bili su primorani ili ucenjeni da dostavljaju informacije o poznanicima i porodici, dok su drugi pristajali u zamenu za pogodnosti. U dosijeima se pominje između 50.000 i 60.000 osoba, a procena je da je približno desetina njih još živa. Na spiskovima su i pripadnici službi, saradnici i ljudi koje su pokušali da regrutuju.

Dosad je uvid u dokumente uglavnom bio omogućen istraživačima i porodicama žrtava. Istoričar Ištvan Pap podržao je objavljivanje, ali je izrazio saosećanje s porodicama koje će se prvi put suočiti sa informacijama o svojoj prošlosti. Ministar Zoltan Tar poručio je da društvo ima pravo da poznaje sopstvenu prošlost.

Mnogi dosijei uništeni su tokom ustanka 1956. godine ili su nestali tokom političkih promena 1989, pa deo građe nije potpun. Detaljniji dosijei za oko 9.000 ljudi planirani su za objavljivanje u februaru 2027, pošto budu uklonjeni lični podaci osetljive prirode i informacije koje se odnose na žrtve. Mikloš Kiš, koji je preživeo prinudni rad u mađarskom logoru i vodi udruženje žrtava, smatra da je zemlja trebalo ranije da otvori arhive, kao što su to učinile Istočna Nemačka, Češka i Letonija.