Vanja Grbić o veri i odlasku na Hilandar

2. novembra 2026. objavljena je priča o razgovoru odbojkaša Vladimira Vanje Grbića sa ocem Predragom Popovićem, u kojem je govorio o porodici i svom odnosu prema veri. Grbić je odrastao u Kleku, gde, prema njegovim rečima, religija nije bila česta tema.

Sa 22 godine otišao je u Italiju, gde je igrao odbojku i upoznao katoličanstvo izbliza. Tadašnja devojka rekla mu je da bi morao da promeni veru kako bi ostali zajedno. To ga je, kako je ispričao, navelo da se zapita koliko poznaje sopstvenu religiju.

Grbić je počeo da razgovara o pravoslavlju sa ocem Dimitrijem Šljokićem, koji je postao njegov duhovnik. Oko 1995. ili 1996. godine krstio se zajedno sa braćom Nikolom i Draganom. On je rekao da su razgovori pomogli da bolje razume razlike između pravoslavlja i katoličke vere.

Godinu dana posle smrti oca posetio je Hilandar. Opisao je snažnu emotivnu reakciju: suze su mu krenule, a kasnije je poželeo da se vrati i razume zašto ga je to mesto toliko pogodilo. U manastiru su mu pažnju privukli ulegnuta mermerna ploča i Savi bunar.

Grbić je rekao da mu Hilandar i dalje predstavlja mesto mira. Sara, njegova supruga i majka njihove četvoro dece, povremeno mu predlaže da ode tamo kada mu je potrebno da se smiri.