Ljudsko zagrevanje možda je zaustavilo početak novog ledenog doba

Objavljeno 1. novembra 2026.

Nova studija, objavljena u časopisu Science, ukazuje da je pre oko 2.000 godina možda započeo proces koji bi mogao da vodi ka novom ledenom dobu. Njegov razvoj prekinuo je porast letnjih temperatura, koji je počeo šezdesetih godina prošlog veka.

Istraživači su proučavali ledenu kapu Barns, ostatak nekadašnjeg ledenog pokrivača Lorentid. Taj pokrivač je tokom pleistocena obuhvatao velike delove današnje Kanade i severa Sjedinjenih Američkih Država. Na vrhuncu je led dosezao debljinu do tri kilometra, a njegova zapremina odgovarala bi podizanju nivoa mora za oko 80 metara.

Da bi rekonstruisali promene veličine ledene kape, naučnici su analizirali stene i ostatke vegetacije. Merenja berilijuma-10 u stenama i ugljenika-14 u biljnim ostacima pomogla su im da procene kada su mesta bila pod ledom, a kada izložena.

Posle dugotrajnog smanjivanja, ledeni pokrivač Lorentid dostigao je minimum pre oko 3.600 godina i ostao manji nego 1. novembra 2026. sve do približno 2.000 godina unazad. Tada je počeo ponovo da raste. Ledena kapa Barns dostigla je najveću zabeleženu veličinu oko 1960. godine, ali je potom počela da gubi više leda tokom toplih meseci nego što nadoknađuje zimi.

Istraživači povezuju povlačenje leda sa rastom letnjih temperatura i dugoročnim povećanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, koje traje od oko 1750. godine. Slične promene zahvataju i druge ledene kape kanadskog Arktika i severnog Atlantika.