Veliki Crljeni među dugogodišnjim žarištima zagađenja vazduha

Objavljeno 1. novembra 2026. Veliki Crljeni kod Lazarevca suočavaju se sa zagađenjem vazduha koje se povezuje sa radom termoelektrane „Kolubara A“, površinskim kopovima i sušarom uglja. Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije ocenila je da je tehnologija termoelektrane zastarela i ukazala na emisije povezane sa sagorevanjem lignita, uključujući sumpor-dioksid. Kopovi su, navela je, izvor prašine, a nivo zagađenja zavisi i od vremenskih prilika. Tokom temperaturne inverzije štetne materije mogu se zadržavati bliže tlu, naročito ujutru i uveče.

Prema podacima Sekretarijata za zaštitu životne sredine, na mernoj stanici u Ulici 7. jula 19 prati se više zagađujućih materija. Dnevna granična vrednost PM10 prekoračena je 24. oktobra: izmereno je 63 mikrograma po kubnom metru, a granica iznosi 50. Sekretarijat je naveo da su svi drugi praćeni pokazatelji tokom tog razdoblja ostali u okviru propisanih satnih i dnevnih granica.

Paunović je upozorila da sitne čestice mogu prodreti u pluća i krvotok, a dugotrajna izloženost povezuje se sa bolestima disajnog i kardiovaskularnog sistema i malignim oboljenjima. Posebno su izloženi deca, stariji i ljudi sa postojećim zdravstvenim tegobama. Pri visokim koncentracijama savetuje se kraći boravak napolju, naročito za osetljive grupe.

Sekretarijat je naveo da Plan kvaliteta vazduha za beogradsku aglomeraciju, donet 2021, predviđa smanjenje emisija iz saobraćaja, domaćinstava i industrije, kao i više inspekcijskih kontrola i zelenih površina. Među merama su podrška zameni kotlova i priključenju domaćinstava na grejanje ili gas. Sekretarijat je saopštio i da je nabavljeno ukupno 150.000 mehaničkih elektrostatičkih filtera, za koje tvrdi da mogu smanjiti emisije čestica najmanje 40 odsto. Paunović, međutim, ocenjuje da je sprovođenje državnog programa za kvalitet vazduha sporo i da je potrebno proceniti zdravstvene posledice po lokalno stanovništvo.