Širom Srbije obeležene dve godine od pada nadstrešnice

1. novembra 2026. navršile su se dve godine od urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Građani su se okupili u Novom Sadu i gradovima širom Srbije kako bi im odali počast.

U Novom Sadu kolone su krenule sa tri mesta, a okupljeni su kod stanice palili sveće i ostavljali cveće. U 11.52 održana je šesnaestominutna tišina, nakon koje je hor izveo pesmu „Cveta trešnja“. Studenti i građani položili su vence.

Komemoracije su održane i u Kraljevu, Čačku, Nišu, Zrenjaninu, Kikindi, Zaječaru, Boru, Kladovu i drugim gradovima. Učesnici su ćutanjem, svećama i cvećem obeležili godišnjicu. U Beogradu je patrijarh Porfirije služio pomen u Hramu Svetog Save.

Na okupljanjima su se čuli i zahtevi da se utvrdi odgovornost za pogibiju. U Nišu je studentkinja Isidora Milošević govorila o studentskom otporu i borbi za istinu i odgovornost. U Novom Sadu su govornici poručili da će sećanje na stradale biti nastavljeno, a odgovorni moraju biti pronađeni.

Pad nadstrešnice pokrenuo je građanske i studentske proteste, tokom kojih su se tražili odgovori i utvrđivanje odgovornosti. Dve godine kasnije, komemoracije su spojile odavanje počasti žrtvama sa ponovljenim zahtevima za pravdom.

Komemoracije širom Srbije odale počast žrtvama nadstrešnice

1. novembra 2026. građani u Novom Sadu i drugim gradovima Srbije odali su počast 16 ljudi poginulih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. U središtu okupljanja bili su sećanje na stradale, cveće, sveće i šesnaest minuta tišine.

U Novom Sadu građani su krenuli sa tri lokacije, a u 11.52 okupili su se kod stanice. Nakon tišine hor je izveo pesmu „Cveta trešnja“, a studenti i građani položili su vence. Komemoracije su održane i u gradovima širom Srbije.

U Kraljevu, Čačku, Nišu, Zrenjaninu, Kikindi, Zaječaru, Boru i Kladovu građani su minutima tišine, cvećem i svećama odali počast nastradalima. Patrijarh Porfirije služio je pomen u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Godišnjica je bila prilika da se žrtve ne zaborave. Na pojedinim skupovima ponovljeni su zahtevi za utvrđivanjem odgovornosti, a u Novom Sadu govornici su istakli da odgovorni moraju biti pronađeni. Sećanje na poginule zaslužuje da ostane u prvom planu, uz potrebu da se činjenice i odgovornost utvrđuju.

Dve godine posle pada nadstrešnice, zahtevi za odgovornošću ostaju

1. novembra 2026, dve godine nakon urušavanja krova novosadske železničke stanice, građani širom Srbije odali su počast 16 poginulih i ponovili zahteve za utvrđivanjem odgovornosti.

U Novom Sadu kolone su stigle sa tri lokacije, a u 11.52 okupljeni su održali šesnaestominutnu tišinu. Građani su ostavljali cveće i palili sveće, a studenti i građani položili su vence. Na skupu je poručeno da se odgovornost ne može sakriti iza reči „tragedija“ i da se krivci moraju pronaći.

Slična okupljanja održana su u Kraljevu, Čačku, Nišu, Zrenjaninu, Kikindi, Zaječaru, Boru, Kladovu i drugim gradovima. Učesnici su se okupili u tišini, uz sveće i cveće, dok su u Nišu izrečeni zahtevi za istinom i punom odgovornošću.

Pad nadstrešnice pokrenuo je građanske i studentske proteste. Dve godine kasnije, komemoracije su pokazale da sećanje na poginule ostaje povezano sa pitanjem ko snosi odgovornost. Psiholog Radmila Vulić Bojović ocenila je da nedostatak objašnjenja otežava proces žalovanja i slabi poverenje javnosti u institucije.

Poruka okupljenih nije bila samo da se stradali pamte, već i da zahtev za pravdom ostaje otvoren.