Sukobi na protestima u više od 30 nemačkih gradova
Protesti protiv politike vlade kancelara Fridriha Merca održani su 31. oktobra u više od 30 nemačkih gradova. Učestvovale su desetine hiljada ljudi, a među razlozima za okupljanje bili su visoki troškovi života, smanjivanje izdvajanja za obrazovanje i planovi za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.
U Berlinu se kod Brandenburške kapije okupilo oko 5.000 ljudi, prema policijskoj proceni, a skup je završen pre početka večernjih sukoba. Na Rozentaler placu potom je počeo novi protest pod nazivom „Generaciji Z je dosta“. Broj učesnika porastao je na oko 3.000, a policija je povorku privremeno zaustavila nakon što su demonstranti bacali petarde, flaše i druge predmete. Iz mase su se čule parole protiv policije i poruke podrške Palestini.
U Kelnu je policija zabranila nastavak povorke zbog maskiranih učesnika i pirotehnike. Deo demonstranata ipak se uputio ka centru, gde je došlo do sukoba; policija je upotrebila vodene topove. Zvanična povorka je obustavljena zbog kršenja propisa o javnom okupljanju, dok je protest mogao da se nastavi na mestu okupljanja.
U Hamburgu su demonstranti zapalili barikade napravljene od zaštitnih ograda sa gradilišta, a maskirane osobe bacale su pirotehniku i predmete na policiju. Policija je upotrebila biber-sprej i vodeni top, između ostalog radi gašenja zapaljenih prepreka. U Berlinu je tokom dana raspoređeno oko 1.500 dodatnih policajaca.
U gradovima su među učesnicima nasilnih incidenata bili i pripadnici radikalnih levičarskih grupa. Nisu navedeni podaci o povređenima ni privođenjima.
Policija intervenisala nakon nasilja na protestima širom Nemačke
U više od 30 nemačkih gradova održani su protesti protiv vlade kancelara Fridriha Merca, uz okupljanje desetina hiljada ljudi. Nasilni incidenti i kršenje pravila javnog okupljanja doveli su do policijskih intervencija u Berlinu, Kelnu i Hamburgu.
U Kelnu je policija zaustavila zvaničnu povorku zbog maskiranih učesnika i upotrebe pirotehnike. Kada je deo okupljenih nastavio ka centru, došlo je do sukoba, a policija je upotrebila vodene topove. Povorka je obustavljena zbog kršenja propisa, dok je protest mogao da se nastavi na mestu okupljanja.
U Hamburgu su zapaljene barikade od ograda sa gradilišta, a maskirani demonstranti bacali su pirotehniku i druge predmete prema policiji. Policija je odgovorila biber-sprejem i vodenim topom, koji je korišćen i za gašenje prepreka.
U Berlinu je posle okupljanja oko 5.000 ljudi ispred Brandenburške kapije počeo novi protest. Njegov broj učesnika narastao je na približno 3.000, a policija je privremeno zaustavila povorku nakon bacanja petardi, flaša i drugih predmeta. Tokom dana raspoređeno je oko 1.500 dodatnih policajaca.
Protesti su bili usmereni protiv vladine politike, rasta cena, manjih izdvajanja za obrazovanje i namere da se obavezni vojni rok ponovo uvede. Među učesnicima nasilnih incidenata bili su pripadnici radikalnih levičarskih grupa. Podaci o povređenima i privođenjima nisu navedeni; činjenice o nasilju pokazuju zašto je sprovođenje pravila javnog okupljanja bilo u središtu policijskog odgovora.
Desetine hiljada protestovale protiv Mercove politike
Desetine hiljada ljudi protestovale su 31. oktobra u više od 30 nemačkih gradova protiv politike vlade Fridriha Merca. Okupljeni su ukazivali na visoke troškove života, smanjivanje izdvajanja za obrazovanje i planove za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka — pitanja koja su bila u središtu protesta.
U Berlinu je oko 5.000 ljudi učestvovalo u okupljanju ispred Brandenburške kapije. Kasnije je na Rozentaler placu počela nova demonstracija, čiji je broj učesnika narastao na približno 3.000. Iz mase su se čule i propalestinske poruke, dok je policija privremeno zaustavila povorku nakon bacanja petardi, flaša i drugih predmeta.
U Kelnu je zbog maskiranih okupljenih i pirotehnike policija sprečila povorku da nastavi dalje. Deo demonstranata nastavio je prema centru, gde su izbili sukobi, a policija je upotrebila vodene topove. Zvanična povorka je obustavljena, iako je protest mogao da se nastavi na mestu okupljanja.
U Hamburgu su zapaljene barikade od gradilišnih ograda, a policija je upotrebila biber-sprej i vodeni top. U Berlinu je tokom dana raspoređeno oko 1.500 dodatnih policajaca. Među učesnicima nasilnih incidenata bili su pripadnici radikalnih levičarskih grupa, ali nisu navedeni podaci o povređenima ili privođenjima.
Sukobi su obeležili deo protesta, ali okupljanja su se održala u desetinama gradova zbog nezadovoljstva životnim troškovima, obrazovnim izdvajanjima i predlogom o vojnom roku. Policijske intervencije bile su odgovor na incidente, dok je širi povod protesta bila politika vlade.
