Policija prati grupu zbog spornih objava na mrežama
31. oktobra, policija je pratila grupu osoba za koju se sumnja da organizovano koristi društvene mreže kako bi diskreditovala javne ličnosti, državne institucije i kompanije važne za privredu. Nezvanično se navodi da bi odgovorni mogli biti uhapšeni početkom naredne nedelje i da su pojedini organizatori već poznati policiji. U istrazi je, prema tim navodima, zatražena podrška Eurojusta, agencije EU za saradnju u krivičnom pravosuđu.
Kao primer spornog sadržaja pominje se objava koja se pojavila nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci. Na mrežama i u aplikacijama za razmenu poruka deljen je pregled najvećih preduzeća objavljen na portalu Agencije za privredne registre, uz tvrdnju da su to deponenti banke. Sam spisak, međutim, ne potvrđuje da su navedene firme imale depozite u Alta banci.
Sumnja se da su za širenje poruka korišćeni nedavno otvoreni profili sa malo objava. Prema nezvaničnim informacijama, neki su pokretali osetljive teme, a zatim ih masovno komentarisali, uključujući i u studentskim grupama. Pominje se i „avatar“ sa brojem tri, čiji korisnici su se navodno predstavljali kao predstavnici studenata.
Za sada nisu javno objavljena imena osumnjičenih, a policija i tužilaštvo nisu zvanično potvrdili najavljena hapšenja. Istraga bi mogla da utvrdi ko je kreirao profile i pripremao i širio sadržaje, kao i da li je kampanja imala organizatore i finansijere.
Policija prati mrežu sumnjivih naloga zbog obmanjujućih objava
31. oktobra, policija je pratila grupu za koju se sumnja da koristi internet platforme radi narušavanja ugleda javnih ličnosti, državnih organa i privrednih subjekata. Prema nezvaničnim informacijama, neki organizatori su već poznati policiji, a hapšenja bi mogla da uslede početkom naredne nedelje. U istrazi je zatražena i podrška Eurojusta, agencije EU za saradnju u krivičnom pravosuđu.
Slučaj pokazuje kako obmanjujuće poruke mogu da podstaknu nepoverenje u finansijske institucije. Nakon odluke Narodne banke Srbije da Alta banci oduzme dozvolu za rad, na mrežama i u aplikacijama za razmenu poruka kružio je spisak najvećih kompanija sa sajta APR-a, pogrešno predstavljen kao spisak deponenata te banke. Objavljivanje naziva kompanija samo po sebi ne dokazuje da su one imale depozite u banci.
Policija sumnja da su poruke širili organizatori preko novih profila sa malo objava, podsticali rasprave o osetljivim temama i masovno komentarisali sadržaje. Navodi se i pokušaj ulaska u studentske grupe, uz predstavljanje pojedinih naloga kao studentskih predstavnika.
Utvrđivanje ko je napravio profile i širio sporne tvrdnje važno je za rasvetljavanje slučaja i zaštitu javnosti od dezinformacija. Ipak, imena osumnjičenih nisu objavljena, a policija i tužilaštvo za sada nisu zvanično potvrdili najavljena hapšenja. Istraga bi mogla da obuhvati i pitanje organizatora i finansijera.
Najavljena hapšenja bez javno potvrđene istrage
31. oktobra, pojavile su se tvrdnje da policija prati grupu koja je navodno širila sporne sadržaje o javnim ličnostima, institucijama i kompanijama. Najavljena su moguća hapšenja početkom naredne nedelje, a pojedini organizatori navodno su poznati policiji. Ipak, imena osumnjičenih nisu javno objavljena, niti su policija ili tužilaštvo zvanično potvrdili najavljena hapšenja.
U središtu priče je objava koja se pojavila posle odluke Narodne banke Srbije da Alta banci oduzme dozvolu za rad. Spisak najvećih kompanija sa sajta APR-a deljen je uz tvrdnju da su to deponenti banke. Samo objavljivanje njihovih imena ne dokazuje da su imale depozite u Alta banci, pa je važno razdvojiti proverljive činjenice od tvrdnji o nameri i organizaciji kampanje.
Prema nezvaničnim navodima, grupa je koristila nedavno otvorene profile i pokušavala da se uključi u studentske grupe. Pominju se i profili sa malim brojem objava i „avatar“ sa brojem tri. Istraga bi trebalo da utvrdi ko je kreirao naloge i pripremao sadržaje, kao i da li su postojali organizatori i finansijeri.
Dok se ti detalji ne utvrde, tvrdnje o destabilizaciji i odgovornosti ostaju nezvanične. Najava hapšenja nije isto što i zvanična potvrda policije ili tužilaštva, a javnosti za sada nisu predočena imena osumnjičenih ni nalazi istrage. Upravo zato je važno da se slučaj razjasni kroz proverljive informacije, a ne samo kroz tvrdnje o tome šta su nalozi navodno pokušali da postignu.
Izveštavali: Telegraf, Republika, Blic, Kurir, Politika.
