Štrbac: Hrvatski zahtevi mogli bi da otežaju put Srbije ka EU
31. oktobra 2026. Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, izjavio je da bi zahtevi Hrvatske prema Srbiji mogli da budu složeniji od ranijih uslova koje su države postavljale kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Kao primere je naveo uslovljavanje Slovenije od strane Italije i kasnije uslovljavanje Hrvatske od strane Slovenije, a ocenio je da bi postupanje Hrvatske prema Crnoj Gori moglo da nagovesti šta Srbiju čeka u pregovorima.
Štrbac je izdvojio razgraničenje na Dunavu kao jedno od otvorenih pitanja. Prema njegovom objašnjenju, Srbija predlaže da granica prati sredinu reke, dok Hrvatska zastupa razgraničenje prema katastarskim granicama. Neslaganje je, kako je rekao, povezano s promenama toka Dunava i parcelama koje su nekada pripadale Hrvatskoj, a sada se nalaze u Srbiji.
Drugo pitanje odnosi se na nestale iz ratova devedesetih. Štrbac je rekao da Hrvatska prema sopstvenim podacima traga za 1.720 osoba. Veritas, naveo je, vodi evidenciju sa oko 1.500 nestalih, a procenjuje i da približno 500 nestalih nije obuhvaćeno zvaničnom listom. Dodao je da lista Međunarodnog komiteta Crvenog krsta ne sadrži sve nestale Srbe.
U Hrvatskoj se, prema Štrpčevim rečima, nalazi oko 900 ekshumiranih, ali neidentifikovanih posmrtnih ostataka, među kojima je skoro 400 srpskih. On je ukazao i na hrvatski zahtev da Srbija ukine zakonske odredbe kojima je njenim pravosudnim organima data nadležnost za gonjenje ratnih zločina počinjenih u nekadašnjoj Jugoslaviji. Štrbac smatra da bi ta pitanja mogla biti važna u daljim pregovorima Srbije o članstvu u EU.
Otvorena pitanja sa Hrvatskom mogu biti deo evropskih pregovora Srbije
31. oktobra 2026. Savo Štrbac iz Veritasa ocenio je da bi Hrvatska mogla da postavi Srbiji složenije uslove nego što su ranije države postavljale kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Kao primer da su takva uslovljavanja postojala i ranije naveo je Italiju i Sloveniju, ali je upozorio da bi postupanje Hrvatske prema Crnoj Gori moglo da nagovesti izazove koji čekaju Srbiju.
U središtu su pitanja koja, prema Štrpčevim rečima, Hrvatska iznova pokreće. Srbija predlaže granicu na sredini Dunava, dok Hrvatska traži razgraničenje prema katastru. Spor je povezao s promenama toka reke i parcelama koje su nekada bile u Hrvatskoj, a sada su na teritoriji Srbije.
Štrbac je naveo da Hrvatska vodi evidenciju o 1.720 nestalih iz ratova devedesetih. Veritas, kako je rekao, evidentira oko 1.500 osoba, a procenjuje da približno 500 nestalih nije na zvaničnoj listi. Takođe je izneo podatak da u Hrvatskoj ima oko 900 neidentifikovanih posmrtnih ostataka, od kojih je skoro 400 srpskih.
Među zahtevima je i ukidanje zakonskih odredaba kojima Srbija ima nadležnost da goni za zločine počinjene na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ova pitanja, prema Štrpčevoj oceni, mogu postati važna u daljem procesu pristupanja EU. Njegovi navodi ukazuju na potrebu da se o njima razgovara kao o konkretnim otvorenim pitanjima, a ne da se zanemari njihov značaj za pregovore.
Hrvatski zahtevi otvaraju nova sporna pitanja na putu Srbije ka EU
31. oktobra 2026. Savo Štrbac iz Veritasa upozorio je da bi Hrvatska mogla Srbiji da postavlja zahtevnije uslove nego što su ih ranije postavljale druge države kandidatima za Evropsku uniju. Ukazao je da hrvatsko postupanje prema Crnoj Gori može biti pokazatelj pritisaka koji bi mogli da se pojave u srpskim pregovorima.
Među pitanjima koja se ponavljaju je granica na Dunavu. Srbija se zalaže za liniju po sredini reke, dok Hrvatska insistira na katastarskom razgraničenju. Prema Štrpčevom objašnjenju, promena toka Dunava dovela je do toga da se pojedine parcele koje su pripadale Hrvatskoj sada nalaze u Srbiji.
Sporna je i sudbina nestalih iz ratova devedesetih. Hrvatska, prema podacima koje je Štrbac izneo, traga za 1.720 osoba. Veritas vodi evidenciju o oko 1.500 nestalih, a Štrbac je naveo da približno 500 osoba nije na zvaničnoj listi. Dodao je da je u Hrvatskoj oko 900 ekshumiranih, neidentifikovanih posmrtnih ostataka, uključujući skoro 400 srpskih.
Hrvatska, prema njegovim rečima, traži i ukidanje srpskih zakonskih odredaba o nadležnosti za gonjenje zločina počinjenih na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ova pitanja, koja se godinama ponavljaju u odnosima dve zemlje, mogla bi da se nađu i u daljim pregovorima o članstvu Srbije u EU.
