Vlada RS osporila pravni osnov uslova za zatvaranje OHR-a
30. oktobra 2026. Vlada Republike Srpske uputila je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izveštaj u kojem osporava pravni osnov i legitimitet „Agende pet plus dva“, postavljene kao uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). U izveštaju se navodi da je agendu 2008. sačinio OHR, a podržale članice Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK).
Vlada RS tvrdi da Dejtonski sporazum ne predviđa PIK i da mu ne daje ovlašćenje da određuje uslove za zatvaranje OHR-a. U izveštaju se navodi i da se u praksi pokazalo kako je agendu nemoguće u potpunosti ispuniti, čime bi se, prema oceni Vlade, omogućio neograničen nastavak rada OHR-a.
Izveštaj takođe iznosi tvrdnju da bošnjačke političke stranke u BiH žele da OHR ostane, jer ga smatraju političkim saveznikom. U njemu se navodi da čak i bivši visoki predstavnici podržavaju zatvaranje kancelarije bez uslovljavanja ispunjenjem agende.
Vlada RS opisuje OHR kao administrativnu strukturu bez sopstvenog osnivačkog akta i zakonskih nadležnosti, čija je uloga, prema njenom izveštaju, da pruži podršku visokom predstavniku. Izveštaj navodi da je mandat visokog predstavnika utvrđen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
Savet bezbednosti UN trebalo je 30. oktobra da razmatra stanje u BiH za prethodnih šest meseci. Pred članicama su se našli izveštaji Vlade Republike Srpske i OHR-a.
Izveštaj RS osporava ovlašćenja PIK-a i uslove za zatvaranje OHR-a
30. oktobra 2026. Vlada Republike Srpske pred Savetom bezbednosti UN iznela je argument da uslovi za zatvaranje OHR-a počivaju na agendi koju, prema njenom izveštaju, Dejtonski sporazum ne uspostavlja kao pravno obavezujuću. Vlada navodi da je „Agendu pet plus dva“ sačinio OHR 2008. godine, uz podršku članica PIK-a.
Izveštaj naglašava da Dejtonski sporazum ne pominje PIK i da mu, prema stavu Vlade RS, ne daje nadležnost da određuje uslove za zatvaranje OHR-a. Vlada upozorava da je agenda u praksi neostvariva i da bi njeno zadržavanje kao preduslova produžilo rad kancelarije bez određenog kraja.
U izveštaju se tvrdi da bošnjačke stranke žele da OHR ostane u BiH jer ga vide kao političkog saveznika. Vlada navodi i da bivši visoki predstavnici podržavaju zatvaranje OHR-a bez ispunjavanja agende.
Vlada RS ističe da je mandat visokog predstavnika uređen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, dok OHR opisuje kao administrativnu podršku bez zasebnog osnivačkog akta i zakonskih nadležnosti. Savet bezbednosti trebalo je 30. oktobra da razmotri stanje u BiH i izveštaje Vlade RS i OHR-a.
Vlada RS osporava okvir za zatvaranje OHR-a pred Savetom UN
30. oktobra 2026. Vlada Republike Srpske pred Savetom bezbednosti UN osporila je legitimitet „Agende pet plus dva“ i ovlašćenja PIK-a. U izveštaju je reč o uslovima vezanim za zatvaranje OHR-a, a tvrdnje Vlade predstavljaju njen pravni i politički stav o ulozi međunarodnih struktura u BiH.
Vlada navodi da Dejtonski sporazum ne pominje PIK i da mu ne daje pravo da postavlja uslove za zatvaranje OHR-a. Istovremeno, njen izveštaj tvrdi da je agenda praktično neostvariva i da bi time OHR mogao ostati neograničeno dugo. To je ocena Vlade RS, a ne zasebno potvrđena činjenica u ovde navedenim informacijama.
Izveštaj pripisuje bošnjačkim strankama nameru da OHR zadrže zbog njegove političke uloge, a navodi i da bivši visoki predstavnici podržavaju zatvaranje bez ispunjavanja agende. Te tvrdnje iznose se kao deo argumentacije Vlade RS.
Dokument takođe pravi razliku između mandata visokog predstavnika, koji je prema njemu uređen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, i OHR-a, koji opisuje kao administrativnu kancelariju. Savet bezbednosti trebalo je 30. oktobra da razmotri stanje u BiH za prethodnih šest meseci, uz izveštaje Vlade RS i OHR-a.
