Trampova politika podstakla rast, ali nije smanjila deficit

30. oktobra objavljeni su podaci o ekonomskoj politici američkog predsednika Donalda Trampa, koji pokazuju solidne rezultate privrednog rasta i ulaganja, naročito u oblasti veštačke inteligencije. Ipak, trgovinski deficit nije smanjen, a otvaranje radnih mesta zaostajalo je za rezultatima prethodne administracije. Inflacija je i dalje bila viša od cilja Federalnih rezervi, koji iznosi dva odsto.

U avgustu je američki deficit u robnoj razmeni iznosio 130 milijardi dolara — više nego dve godine ranije, uprkos širokom uvođenju carina. Promenili su se udeli pojedinih partnera u deficitu: udeo Evropske unije pao je sa 20 odsto u avgustu 2024. na sedam odsto, a kineski sa 29 na 14 odsto.

Pokušaji da se proizvodnja ponovo uspostavi u SAD još nisu doveli do očekivanog rasta stranih ulaganja. Tokom 2025. priliv direktnih investicija iz inostranstva opao je za 8,2 odsto, na 248 milijardi dolara, odnosno bio je 18 odsto ispod proseka iz perioda od 2015. do 2024. godine.

Javne finansije trpi dodatno opterećenje zbog sukoba SAD i Izraela s Iranom, koji povećava državni dug i kamatne stope. Ukupan američki državni dug dostigao je oko 40.000 milijardi dolara, a poverioci sve više preispituju održivost zaduživanja. Ulaganja povezana sa veštačkom inteligencijom i dalje su važan podsticaj privrednoj aktivnosti, ali podaci ne ukazuju na očekivani preokret u trgovinskom bilansu niti na snažniji priliv stranog kapitala.