Đurić očekuje kontinuitet spoljne politike Srbije pod novom vlašću
30. oktobra, Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu strategiju procenio je da dolazak Studentske liste na vlast verovatno neće doneti brzu promenu spoljne politike Srbije. Po njegovom mišljenju, predizborna obećanja liste uglavnom su se bavila unutrašnjim pitanjima, dok bi rasprave o spoljnoj politici mogle da prodube razlike među njenim članovima i biračima.
Đurić očekuje nastavak evrointegracija i zasad nepromenjen odnos prema Rusiji. Rekao je da bi lista mogla da odlaže odluku o sankcijama Moskvi kako bi izbegla unutrašnje podele. Upozorio je, međutim, da je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU povezano sa pristupanjem Uniji. Smatra da bi građani, pre odluke, trebalo da čuju šta Brisel nudi i zahteva.
Osvrćući se na zahteve Hrvatske za otvaranje arhiva, rešavanje pitanja nestalih i suočavanje sa odgovornošću za ratove devedesetih, Đurić ih je ocenio kao „poprilično nerealne“. Dodao je da Srbija može da razmatra da li će ih prihvatiti i da o njima pregovara sa hrvatskim predstavnicima. Prema njegovoj oceni, Hrvatska koristi prelazni period da učvrsti svoje zahteve, ali je još daleko od odluke o tome da li će podržati ulazak Srbije u EU.
Kad je reč o Kosovu, Đurić ne očekuje promenu stava Srbije o nezavisnosti. Tvrdi da je Beograd učinio sve što je mogao u procesu normalizacije i da je nastavak tog procesa sada odgovornost Prištine. Očekuje i javnu raspravu o tome šta EU traži od Srbije u okviru poglavlja 35.
Đurić: Nova vlast može da sačuva spoljnopolitičku stabilnost
30. oktobra, Ljubomir Đurić, predstavnik Centra za nacionalnu strategiju, procenio je da bi nova vlast mogla da sačuva kontinuitet spoljne politike Srbije. Studentska lista je, prema njegovim rečima, u kampanji više govorila o unutrašnjim pitanjima, a nagla ideološka rasprava o spoljnoj politici mogla bi da podeli i samu listu.
Đurić očekuje nastavak evrointegracija, uz razgovore o odnosima sa EU, Rusijom i drugim partnerima. Najave slanja delegacija u Moskvu i Vašington, kao i buduća rasprava o evropskoj politici, pokazuju da se pitanja mogu razmatrati bez trenutne promene kursa. Odlaganje odluke o sankcijama Rusiji, po njegovoj proceni, moglo bi da spreči da se unutrašnje razlike pretvore u politički raskol.
Usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU povezano je sa pristupanjem Uniji, rekao je Đurić. Zato bi građani, pre odluke, trebalo da čuju koje su koristi i zahtevi evropskih integracija. Takav pristup stavlja javnu procenu uslova u prvi plan, umesto odluke donete bez rasprave.
Đurić je hrvatske zahteve za otvaranje arhiva, pronalaženje nestalih i suočavanje sa odgovornošću za ratove devedesetih nazvao „poprilično nerealnim“. Smatra da Srbija treba da proceni šta može i treba da prihvati, a šta da pregovara. O Kosovu je rekao da ne očekuje promenu stava Srbije i da je nastavak normalizacije sada na Prištini.
Đurić očekuje odlaganje teških spoljnopolitičkih odluka
30. oktobra, Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu strategiju procenio je da Studentska lista po dolasku na vlast verovatno neće brzo menjati spoljnu politiku. Njegovo objašnjenje je da bi razlike među članovima i biračima mogle da otežaju dogovor o ključnim pitanjima. Tako kontinuitet ne znači da su odluke rešene, već da će rasprava o njima tek uslediti.
Đurić očekuje da lista što duže odlaže odluku o sankcijama Rusiji, iako je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU povezano sa pristupanjem Uniji. Istovremeno je rekao da bi građani trebalo da čuju šta Brisel nudi i zahteva pre nego što se odluči o evropskom putu. To ostavlja otvorenim kako će buduća vlast uskladiti odnos prema Moskvi sa uslovima za članstvo u EU.
Najavljene su delegacije u Moskvu i Vašington, a očekuje se i nastavak evrointegracija. Ipak, Đurić predviđa javnu debatu o spoljnopolitičkom pravcu, što ukazuje da među budućim vlastima tek treba da se razjasne prioriteti.
Govoreći o hrvatskim zahtevima da se otvore arhivi, utvrdi šta se dogodilo nestalima i preuzme odgovornost za ratove devedesetih, Đurić je rekao da su „poprilično nerealni“, ali i da će biti predmet pregovora. Za Kosovo ne očekuje promenu stava Srbije; tvrdi da je Beograd svoj deo normalizacije završio i da je nastavak na Prištini. EU zahteve iz poglavlja 35, međutim, opisao je kao nedovoljno jasne.
Izveštavali: Tanjug, Blic, B92.
