Savet bezbednosti UN razmatra stanje u BiH i misiju EUFOR
30. oktobra Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održava redovnu sednicu o stanju u Bosni i Hercegovini. U središtu rasprave je odluka o produženju misije EUFOR, o čijem nastavku Savet bezbednosti odlučuje svake godine.
Prema uobičajenoj proceduri, sednica počinje izveštajem Kancelarije visokog predstavnika. Luis Krišok, koji obavlja dužnost visokog predstavnika, neće biti na sednici, ali je dostavio izveštaj o dešavanjima u prethodnih šest meseci.
U izveštaju su izdvojeni opšti izbori održani 4. oktobra, reakcije na smrt Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske i haškog osuđenika, kao i nastavak opstrukcije rada državnih institucija. Vlasti Republike Srpske optužene su za ometanje rada državnih organa, što je, prema izveštaju, oslabilo državne institucije i vodilo ka odvajanju tog entiteta od BiH.
Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović trebalo bi da se obrati Savetu bezbednosti. Izveštaj je dostavila i Vlada Republike Srpske, koja traži poništavanje svih odluka visokih predstavnika nametnutih tokom njihovog mandata i, kako je navela, vraćanje suvereniteta BiH.
Očekuju se obraćanja predstavnika svih članica Saveta bezbednosti, među kojima su stalne članice SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. Kao gosti, trebalo bi da govore i predstavnici Srbije i Hrvatske.
Izveštaj RS traži suverenitet BiH dok UN razmatra EUFOR
30. oktobra Savet bezbednosti UN razmatra stanje u Bosni i Hercegovini, a u fokusu je produženje misije EUFOR. O odluci da li će misija biti nastavljena i naredne godine Savet odlučuje redovno, jednom godišnje.
Na sednici će se čuti različiti pogledi na funkcionisanje BiH. Vlada Republike Srpske dostavila je izveštaj i zahteva ukidanje odluka koje su nametnuli visoki predstavnici, kao i, prema njenim rečima, vraćanje suvereniteta BiH. To pitanje otvara raspravu o ulozi visokih predstavnika i načinu na koji se donose odluke u zemlji.
Krišok, koji privremeno obavlja dužnost visokog predstavnika, neće učestvovati na sednici, ali je poslao izveštaj o prethodnih šest meseci. U njemu se vlasti Republike Srpske optužuju za opstrukciju rada državnih organa, a kao ključni događaji navode se i izbori 4. oktobra i reakcije na smrt Ratka Mladića.
Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović trebalo bi da govori, kao i predstavnici svih članica Saveta bezbednosti. Očekuju se i obraćanja Srbije i Hrvatske. Sednica će tako staviti pred Savet bezbednosti i pitanje EUFOR-a i suprotstavljene ocene o odnosu entiteta i državnih institucija.
Optužbe o opstrukciji institucija u fokusu rasprave o BiH
30. oktobra Savet bezbednosti UN raspravlja o stanju u Bosni i Hercegovini, dok se odlučuje i o produženju misije EUFOR. U središtu sednice biće pitanje državnih institucija i izveštaj o događajima u prethodnih šest meseci.
Krišok, koji privremeno obavlja dužnost visokog predstavnika, neće biti na sednici, ali je dostavio izveštaj koji izdvaja izbore održane 4. oktobra, odgovor na smrt nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića i ometanje rada državnih institucija koje se nastavlja. U izveštaju se vlasti Republike Srpske optužuju za ometanje rada državnih organa, uz ocenu da se time slabe institucije i vodi ka odvajanju entiteta od BiH.
Ove ocene čine funkcionisanje državnih organa jednim od glavnih političkih pitanja sednice. Vlada Republike Srpske je, sa svoje strane, zatražila poništavanje svih nametnutih odluka visokih predstavnika i vraćanje suvereniteta BiH, kako je navedeno u njenom izveštaju.
Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović trebalo bi da se obrati Savetu bezbednosti, kao i predstavnici njegovih članica, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Rusiju i Kinu. Očekuju se i predstavnici Srbije i Hrvatske. Rasprava će obuhvatiti i godišnje odlučivanje o nastavku misije EUFOR.
