Novi saziv Skupštine među najobrazovanijima u svetu

30. oktobra 2026.

Studentska lista osvojila je 141 mesto u budućem sazivu Narodne skupštine Srbije. Među njenim predstavnicima je više desetina akademskih radnika, dok preko polovine ima doktorat ili diplomu medicine. Po obrazovnoj strukturi, parlament bi mogao da bude među najobrazovanijima u svetu.

Među izabranima su stručnjaci iz astrofizike, elektrotehnike, hemije, obrazovanja, sociologije, ekonomije i medicine. Deo njih nema prethodno političko iskustvo, ali Željko Popović, istraživač molekularne biologije na Univerzitetu u Novom Sadu, smatra da bi njihovo stručno znanje moglo da pomogne u sprovođenju reformi.

Istraživači očekuju da nova politička grupacija radi na većoj autonomiji univerziteta, stabilnijem finansiranju nauke i dostupnijem obrazovanju. Njen program predviđa nezavisni Fond za nauku, predvidljiviju raspodelu sredstava i sprečavanje političkog uticaja na procenu istraživačkih projekata. Najavljeno je i pružanje podrške istraživačima iz inostranstva koji žele da se vrate u Srbiju.

Predstavnici akademske zajednice kritikovali su stanje tokom prethodne vlasti, navodeći politički pritisak na univerzitete i raspodelu novca prema političkim ili ličnim vezama. Fizičar Miodrag Krmar ocenio je da je takva praksa narušila kvalitet istraživačkog rada.

Bioarheološkinja Sofija Stefanović rekla je da će za oporavak naučnog sektora biti potrebno vreme i da nova vlast najpre treba da uspostavi vladavinu prava i suzbije korupciju. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izrazio je očekivanje da Srbiju čekaju bolja vremena.

Akademska stručnost može da pomogne reformama u Skupštini

30. oktobra 2026.

Budući saziv Skupštine okupiće stručnjake iz nauke, obrazovanja, ekonomije i medicine. Studentska lista osvojila je 141 mesto, a više od polovine njenih predstavnika ima doktorat ili diplomu medicine. Po obrazovnoj strukturi, parlament bi mogao da bude među najobrazovanijima u svetu.

Mnogi izabrani predstavnici nemaju iskustva u politici, ali Željko Popović, istraživač molekularne biologije na Univerzitetu u Novom Sadu, smatra da bi njihova stručnost mogla da doprinese reformama. Program liste predviđa predvidljivije finansiranje nauke, nezavisni Fond za nauku i zaštitu procene istraživačkih projekata od političkog uticaja.

Među očekivanim promenama su i veća autonomija univerziteta, dostupnije obrazovanje i podrška istraživačima iz inostranstva koji žele da se vrate. Bioarheološkinja Sofija Stefanović upozorila je, međutim, da će potpuni oporavak naučnog sektora zahtevati vreme, kao i rad na vladavini prava i borbi protiv korupcije.

Novi poslanici pred sobom imaju priliku da stručno znanje pretvore u reforme. Predstavnici akademske zajednice izneli su ozbiljne kritike ranijeg stanja na univerzitetima i u finansiranju nauke; sada će se očekivati da najavljene promene donesu konkretnije uslove za istraživački rad.

Novi parlament obećava da će ispraviti pritiske na univerzitete

30. oktobra 2026.

U budući saziv Skupštine ulazi nekoliko desetina predstavnika akademske zajednice, a više od polovine poslanika Studentske liste ima doktorat ili diplomu medicine. Lista je osvojila 141 mesto, a njen obrazovni sastav mogao bi da je svrsta među najobrazovanije parlamente u svetu.

Akademici se nadaju da će nova većina vratiti autonomiju univerzitetima, obezbediti stabilnije finansiranje nauke i učiniti obrazovanje dostupnijim. Očekivanja su velika jer su predstavnici akademske zajednice optuživali prethodnu vlast za pritiske na univerzitete, politička imenovanja i potiskivanje kritičara.

Fizičar Miodrag Krmar ocenio je da su se sredstva za nauku često dodeljivala po političkim i ličnim vezama, a ne prema stručnim rezultatima. Program Studentske liste obećava nezavisni Fond za nauku i sprečavanje političkog mešanja u procenu istraživačkih projekata.

Bioarheološkinja Sofija Stefanović upozorila je da za oporavak naučnog sektora treba vremena i da su neophodni vladavina prava i borba protiv korupcije. Zato će najavljena obećanja biti važna provera: sama stručnost izabranih poslanika neće biti dovoljna ako se ne promene uslovi za rad univerziteta i istraživača.