Zvezda i Partizan mogli bi da izgube državnu pomoć
29. oktobra 2026. Crvena zvezda i Partizan mogli bi da ostanu bez značajnog dela novca koji su primali od države i javnih preduzeća, pa bi veći deo finansiranja morali da obezbede na tržištu. U proceni se navodi da je državna pomoć pokrivala od 20 do 40 odsto budžeta košarkaških klubova.
Kao primer dosadašnjeg finansiranja pominje se uplata od tri miliona evra preko Košarkaškog saveza Srbije. Očekivanje je da klubovi ubuduće neće moći da računaju na takvu podršku, mada se u iznetim tvrdnjama ne navode konkretne odluke niti vremenski rokovi za promenu.
U tekstu se kritikuje oslanjanje na brojne strane igrače i promene u sastavima, uz ocenu da klubovi nisu dovoljno razvijali domaće košarkaše i omladinske škole. Rezultati se ocenjuju kao slabi u odnosu na ulaganja; kao izuzetak se navodi sezona u kojoj je Partizan bio blizu plasmana na fajnal-for.
Kao mogući pravac za klubove ističu se privatni kapital i sponzorstva. Predsednici Zvezde i Partizana, Ostoja Mijailović i Željko Drčelić, navedeni su kao ljudi koji su obezbedili sponzorstva kompanija u svom vlasništvu. Zagovara se i veća udaljenost klubova od politike, uz veći fokus na domaće igrače.
Poređenja radi, navodi se da Panatinaikos i Olimpijakos od države dobijaju po 580.000 evra direktne pomoći. Pominju se i drugi izvori prihoda evropskih klubova, poput ulaznica, privatnih fondova i komercijalnih prihoda, kao i indirektna podrška države, gradova i javnih preduzeća.
Privatni kapital može da učini Zvezdu i Partizan odgovornijim
29. oktobra 2026. Zvezda i Partizan suočavaju se sa očekivanjem da ubuduće neće moći da računaju na dosadašnje iznose pomoći države i državnih preduzeća. To je prilika da uprave pokažu da klubovi mogu da budu održivi i bez velikog oslanjanja na javni novac.
Prema iznetoj proceni, državna pomoć pokrivala je od 20 do 40 odsto budžeta košarkaških klubova, a kao primer se navodi uplata od tri miliona evra preko Košarkaškog saveza Srbije. Očekivano smanjenje takvog oslonca stavlja finansijsku odgovornost uprava u prvi plan.
Privatna sponzorstva i tržišni prihodi predstavljaju mogući put napred. Predsednici klubova, Ostoja Mijailović i Željko Drčelić, navedeni su kao oni koji su obezbedili sponzorstva kompanija u svom vlasništvu. Taj model može da podstakne odgovornije upravljanje i oslanjanje na prihode koje klubovi sami obezbede.
Istovremeno, kritikuje se prethodna potrošnja na veliki broj stranih igrača i česte promene sastava, uz ocenu da domaći igrači i omladinske škole nisu dovoljno razvijani. Rezultati se ocenjuju kao skromni u odnosu na ulaganja, uz izuzetak sezone u kojoj je Partizan bio blizu fajnal-fora.
Panatinaikosu i Olimpijakosu se, prema navedenim podacima, isplaćuje po 580.000 evra direktne državne pomoći. Evropski klubovi se oslanjaju i na ulaznice, privatne fondove i komercijalne prihode, dok podrška može biti i posredna. Budućnost Zvezde i Partizana zato zavisi od toga koliko uspešno mogu da razviju prihode mimo državnih uplata i da se više okrenu domaćim igračima.
Državno finansiranje klubova traži jasne račune i odgovornost
29. oktobra 2026. Crvena zvezda i Partizan mogli bi da ostanu bez miliona evra koje su dobijali od države i državnih preduzeća. Procena je da je takva pomoć pokrivala od 20 do 40 odsto budžeta košarkaških klubova, a kao primer navodi se uplata od tri miliona evra preko Košarkaškog saveza Srbije.
Promena bi ostavila klubove da se više oslanjaju na tržišne prihode, ali otvara i pitanje kako je javni novac dosad trošen. U iznetoj oceni tvrdi se da ulaganja nisu donela rezultate srazmerne uloženim sredstvima: kao izuzetak navodi se sezona u kojoj je Partizan bio blizu fajnal-fora, dok se ostali uspesi ocenjuju kao ograničeni.
Kritika se odnosi i na angažovanje velikog broja stranaca, česte promene sastava i nedovoljno ulaganje u domaće igrače i omladinske škole. Ako je javna pomoć zaista bila tako važan deo budžeta, njeno ukidanje ili smanjenje ne uklanja potrebu da se objasni kako su klubovi koristili ta sredstva.
Privatna sponzorstva pominju se kao moguća zamena za državnu pomoć. Predsednici klubova Ostoja Mijailović i Željko Drčelić navedeni su kao oni koji su obezbedili sponzorstva kompanija u svom vlasništvu, ali se u iznetim činjenicama ne navode iznosi tih ugovora.
Za poređenje, Panatinaikos i Olimpijakos navodno dobijaju po 580.000 evra direktne državne pomoći, uz prihode od ulaznica, privatnih fondova i komercijalnih aktivnosti. Evropski klubovi mogu dobijati i posrednu podršku države, gradova i javnih preduzeća. Oslanjanje na privatni kapital zato ne menja potrebu za jasnom odgovornošću za javna sredstva koja su klubovi ranije primali.
