Abazović pozvao Srbiju da uči iz crnogorskih grešaka

29. oktobra, na panel-diskusiji u Podgorici o obećanjima iz 2020. godine, predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović poručio je da se nada da će političari u Srbiji učiti iz grešaka Crne Gore nakon smene vlasti.

Abazović je rekao da je cilj promene vlasti 2020. bio da se politička moć vrati građanima i da se razbije monopol sistema. Dodao je da je od tada bilo više vlada, ali da institucije nisu postale dovoljno nezavisne niti su depolitizovane. Po njegovoj oceni, politička smena sama po sebi ne menja društvenu svest niti rešava korupciju.

On je upozorio da se crnogorsko iskustvo ne može neposredno poistovetiti sa srpskim. Abazović je podsetio da je u Crnoj Gori do 2020. izostala mirna smena vlasti, dok je Srbiju uporedio sa promenama iz 2000. godine. Rekao je i da bi Crna Gora do 2027. trebalo da unapredi ono što nije uspela da ostvari nakon promene vlasti.

Potpredsednik crnogorske vlade Momo Koprivica ocenio je da su institucije slobodnije i da je u pravosuđu ostvaren napredak, ali je istakao da i dalje nisu dovoljno efikasne. Naveo je da je nakon 2020. formirano više vlada i da izbori 2023. nisu bili osporavani.

Docent Nikola Šaranović ukazao je na razlike između političkih promena u Crnoj Gori i Srbiji, dok je Srđan Pavićević rekao da je svaka vlast smenjiva. Panel je bio posvećen bilansu šest godina od crnogorske promene vlasti.

Abazović: Promena vlasti nije dovoljna bez jačih institucija

29. oktobra, na skupu u Podgorici, Dritan Abazović istakao je da promena vlasti u Crnoj Gori 2020. nije automatski rešila probleme institucija i društva. Njegova poruka političarima u Srbiji bila je da uče iz crnogorskih grešaka, a ne da pretpostave da će promena vlasti sama ostvariti sve ciljeve.

Abazović je rekao da crnogorske institucije nisu postale dovoljno nezavisne i da je politizacija nastavljena na drugačiji način. Upozorio je i da se korupcija ne uklanja prostom smenom političkih aktera, već da su za promene potrebne decenije. Time je ukazao na ograničenja pristupa koji se oslanja samo na promenu vlasti.

Potpredsednik vlade Momo Koprivica rekao je da su institucije slobodnije i da je u pravosuđu bilo napretka, ali da efikasnost i dalje nije dovoljna. Naveo je i da su od 2020. formirane tri vlade. Njegove ocene pokazuju da su pojedini pomaci ostvareni, ali da posao na promeni pravila i praksi nije završen.

Abazović je naglasio da se iskustva Crne Gore i Srbije razlikuju: Crna Gora, kako je rekao, nije imala mirnu smenu vlasti od uvođenja parlamenta 1905. godine, dok je Srbiju povezao s promenom iz 2000. godine. Crnogorski političari, zaključio je, treba do 2027. da poprave ono što nisu uspeli nakon prethodne promene vlasti.

Abazović upozorio: Sama smena vlasti ne menja sistem

29. oktobra, na panelu u Podgorici, Dritan Abazović upozorio je da smena vlasti ne znači da su institucije oslobođene političkog uticaja niti da je korupcija nestala. Njegova poruka Srbiji bila je da uči iz crnogorskih grešaka, umesto da promenu vlasti smatra dovoljnim rešenjem.

Abazović je rekao da Crna Gora posle 2020. nije ojačala institucije koliko je očekivala. Po njegovim rečima, institucije nisu depolitizovane, već su politizovane na drugi način, a pristup problemima često je bio navijački. Upozorio je da promena vlasti može biti kratkotrajna, dok dublje društvene promene traju decenijama.

Na panelu je potpredsednik vlade Momo Koprivica izneo i pozitivniju ocenu pojedinih promena: rekao je da su institucije slobodnije i da je u pravosuđu urađeno najviše. Istovremeno je priznao da institucije nisu dovoljno efikasne. Od 2020. formirane su tri vlade, a izbori 2023. nisu bili osporavani.

Abazović je odbacio poistovećivanje crnogorskog i srpskog iskustva, uz podsećanje da je Crna Gora tek 2020. imala mirnu smenu vlasti, dok je Srbiju povezao sa promenom iz 2000. godine. Njegov zaključak bio je da Crna Gora do 2027. mora da popravi svoje nedostatke. Poruka je jasna: politička promena otvara mogućnost za reforme, ali ih sama ne sprovodi.