Veštačka inteligencija može otežati kontrolu biološkog oružja
29. oktobra 2026. Napredak veštačke inteligencije i biotehnologije podstakao je nova upozorenja da bi se ove tehnologije mogle zloupotrebiti za razvoj biološkog oružja. Britanski šef obaveštajne službe Ken Mekalam rekao je da AI može povećati opasnost od postojećih, pa i novih bioloških pretnji, uključujući one koje bi mogle da poteknu od aktera van država.
Američka kompanija Antropik saopštila je da je u septembru blokirala nekoliko pokušaja korišćenja njenog sistema Klod u radu potencijalno povezanom s biološkim oružjem. Među njima su bili zahtevi za finansiranje istraživanja koja menjaju osobine uzročnika bolesti, kao i proučavanje ptičjeg gripa koji bi se lakše mogao prenositi na sisare. Takva istraživanja, međutim, mogu imati i medicinsku korist, pa je teško razlučiti naučni rad od mogućeg rizika.
Biološka sredstva mogu biti bakterije, virusi, gljivice ili toksini. Za razliku od hemijskog oružja, čije dejstvo može nastupiti za nekoliko sekundi ili minuta, biološki agensi mogu izazvati bolest tek nakon sati, dana ili nedelja. Neki se dalje prenose, što otežava predviđanje posledica i utvrđivanje da li je došlo do namernog napada ili prirodnog izbijanja bolesti.
Konvencija o biološkom oružju, na snazi od 1975. godine, zabranjuje njegov razvoj, proizvodnju, skladištenje, prenos i upotrebu. Pristupilo joj je 189 država, ali ne postoji međunarodni inspekcijski sistem poput onog za hemijsko oružje. Države strahuju da bi kontrole mogle otkriti poverljive podatke iz medicine i biotehnologije.
Napad antraksom u SAD 2001. godine pokazao je da zabrana sama po sebi ne sprečava upotrebu: zaražene su 22 osobe, a pet je umrlo. Nadzor je dodatno otežan jer ista oprema i tehnologije mogu služiti i za razvoj lekova i vakcina.
