Vojvodini su najpotrebniji novi šumski zasadi

Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi. Podaci nacionalnog popisa šuma pokazuju da šume pokrivaju blizu 40 odsto teritorije Srbije, a oko osam odsto Vojvodine. Zbog toga su potrebe za novim zasadima najveće upravo u toj pokrajini.

Snažni vetrovi u ravnici odnose plodno zemljište i otežavaju poljoprivrednu proizvodnju. Vetrozaštitni pojasevi uz puteve mogu da ublaže udare vetra i zaštite useve, a povezani su i sa mogućim povećanjem prinosa do 20 odsto. Sadnja drveća može doprineti i očuvanju biodiverziteta i ublažavanju klimatskih promena.

Saša Orlović iz Instituta za nizijsko šumarstvo istakao je da zasadima treba dati više namena, izborom različitih vrsta drveća. Pojasevi i šume mogu, uz zaštitu zemljišta, da podrže i pčelarstvo, rekreaciju i turizam.

Izvršni direktor za šumarstvo Marko Marinković rekao je da je za pošumljavanje potrebno odrediti prostor, rešiti imovinsko-pravne odnose i analizirati lokacije. Među mogućnostima su vetrozaštitni pojasevi, kao i radovi na kanalima i vodnim režimima radi boljeg snabdevanja šuma vodom.

Sadnice se najčešće sade u kasnu jesen ili rano proleće. U Novom Sadu nova sadnja trebalo bi da počne za nekoliko nedelja. Gradsko zelenilo naglašava i potrebu za orezivanjem i zamenom osušenih ili nekvalitetnih sadnica. Klimatske promene utiču na izbor i opstanak vrsta; Evropski šumarski institut procenjuje da se biljni svet svake godine pomera ka severu za približno 300 metara.