Balkan nije među najaktivnijim seizmičkim zonama, ali rizik postoji

28. oktobra 2026.

Razorni zemljotres magnitude sedam na području Tibeta ponovo je usmerio pažnju na tektonske procese i rizik od potresa. Dragan Milovanović, nekadašnji nastavnik geologije na fakultetu za rudarstvo i geologiju Univerziteta u Beogradu, objašnjava da su najaktivnije zone uglavnom tamo gde se jedna tektonska ploča podvlači pod drugu, poput Japana, Filipina i Srednje Amerike.

Kretanje afričke ploče prema Evroazijskoj utiče na širi pojas od Sredozemlja preko Irana i Avganistana do Indije. Balkan je udaljeniji od najaktivnijih zona, ali region nije bez seizmičkog rizika. Milovanović navodi da se ne očekuju potresi visokog intenziteta, ali da se zemljotresi ipak mogu dogoditi. Na geološku prošlost Balkana uticao je i nekadašnji okean Tetis.

Prema Milovanovićevim rečima, deo geologa smatra da su poslednjih dvadesetak godina obeležene pojačanim oslobađanjem energije iz Zemljine unutrašnjosti. Moguće je, ocenjuje, da je reč o dugotrajnijem ciklusu i da će aktivnost tokom narednih 10–20 godina oslabiti.

Seizmolozi još ne mogu pouzdano da utvrde tačno vreme i mesto budućeg potresa, jer se procesi odvijaju duboko u Zemlji i ne mogu se neposredno posmatrati. Merenja i podaci o ranijim zemljotresima pomažu u proučavanju aktivnosti. Instrumenti Republičkog seizmološkog zavoda Srbije povezani su sa evropskim i svetskim mrežama.

Milovanović poručuje da građani treba da poznaju pravila ponašanja tokom zemljotresa. Predlaže da u velikim zgradama budu istaknuta jasna uputstva, kao i da se deca i odrasli edukuju za postupanje u kriznim situacijama.