Posmatranje ptica povezano je sa aktivnijim radom mozga
28. oktobra 2026. Tim je snimio mozgove 29 iskusnih posmatrača ptica i 29 početnika. Uočili su razlike u oblastima povezanim sa pažnjom, vizuelnom percepcijom i prepoznavanjem, kao i veću aktivnost pojedinih područja kod iskusnih posmatrača dok su raspoznavali ranije nepoznate ptice.
Prepoznavanje ptica podrazumeva praćenje više osobina, uključujući veličinu, oblik kljuna, šare na perju, kretanje i zvuke. Mozak pritom obrađuje informacije i upoređuje ih sa ranijim iskustvom, pa naučnici ovaj hobi proučavaju kao aktivnost koja uključuje koncentraciju, učenje i pamćenje.
Ovi rezultati ne potvrđuju da posmatranje ptica može da spreči demenciju ili uspori slabljenje pamćenja. Takođe nije razjašnjeno da li su promene u mozgu nastale usled dugog bavljenja hobijem ili, pak, osobe sa određenim moždanim osobinama češće počinju time da se bave. Za čvršće zaključke neophodna su nova istraživanja.
Podaci prikupljeni u 65 domova za starije u Nemačkoj pokazali su da su hranilice u zajedničkim prostorijama stanarima pružile priliku da posmatraju ptice. Nakon više sedmica primećene su promene u nekim merama kognitivnog funkcionisanja i blagostanja, a osoblje je primetilo veće interesovanje za okolinu i razgovor. Posmatranje ptica može podstaći kontakt i prisećanje, ali ne zamenjuje medicinsku negu. Istraživanje 388 posmatrača iz Poljske povezalo je veći osećaj smirenosti sa tim koliko im je hobi zanimljiv i značajan, a ne nužno sa njihovim znanjem.
