Prekrštavanje pri pogledu na crkvu nije obaveza, kaže teolog

28. oktobra, teolog Nebojša Lazić govorio je o običaju da se ljudi prekrste kada ugledaju crkvu. Taj gest, koji se u Srbiji praktikuje u šetnji, automobilu ili javnom prevozu, po njegovom tumačenju nije obaveza, već lični izraz vere i zahvalnosti.

Lazić smatra da prekrštavanje ima smisla kada dolazi iznutra, kao trenutak sećanja na Boga i zahvalnosti za ono što je dao. Ako se, međutim, radi zato što neko oseća da mora da ispuni pravilo ili očekivanje okoline, zahvalnost gubi svoj smisao.

Teolog je govorio i o običajima koji se prenose kroz generacije, ističući da neki imaju praktično, a ne versko poreklo. Kao primer naveo je zastajanje na tri mesta tokom pogrebne povorke: prema njegovom objašnjenju, u srednjem veku groblja su često bila udaljena od naselja, pa su ljudima koji su nosili kovčeg bili potrebni predasi. Pranje ruku nakon sahrane i uzimanje ugljevlja takođe je povezao sa higijenom.

Lazić je podsetio i da su se običaji menjali. Naveo je da je knez Aleksandar Karađorđević 1846. godine zabranio „kupovinu mlade“, praksu u kojoj je mladoženja porodici plaćao za mladu. Poruka teologa je da običaji ne treba da budu važniji od slobode i da vera, po njegovom mišljenju, treba da oslobađa, a ne da nameće mehaničko poštovanje pravila.