Držaoci zemljišta u katastru imaju rok do maja 2028.
27. oktobra 2026.
Stotine hiljada građana u Srbiji koriste zemljište koje su njihove porodice kupile ili nasledile pre više decenija, ali nisu upisani kao vlasnici. Problem često ispliva pri prodaji, podeli nasledstva ili sporu oko granica parcele, a nerešeni odnosi mogu da uspore i građevinske projekte.
Od 1. maja 2028. katastar će po sili zakona izbrisati iz evidencije osobe upisane kao držaoci koje do tada nisu stekle pravo svojine. Advokat Željko Simić upozorava da to ne znači automatski gubitak prava, niti sprečava građane da ga dokazuju na sudu. Umesto njih, u evidenciji će se ponovo pojaviti prethodni nesporni vlasnik, a dokazivanje može da zahteva dugotrajan postupak.
Pronalaženje dokumenata starih decenijama dodatna je prepreka. Simić smatra da nadležni organi treba samostalno da pokrenu postupke, jer građanima može biti teško da pronađu, na primer, ugovor iz 1950. godine. Prema njegovim rečima, teret dokazivanja sada je na građanima.
Država nastoji da poveže kuće i zemljište primenom principa jedinstva nepokretnosti, a za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata propisan je rok od pet godina. Đorđe Milić, koji vodi Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, rekao je da je najjednostavnije rešiti slučaj kada ista osoba ima pravo i na objektu i na zemljištu.
Na području Tošinog bunara, koje je planom predviđeno za javnu namenu, nalaze se držaoci koji su podneli prijave u postupku „Svoj na svome“. Konsultantkinja Jovana Stojadinović ukazala je da će, posle njihovog iseljenja, ostati pitanje kako će grad ili država odrediti namenu tog dela parcele.
Rok za sređivanje vlasništva nad zemljištem ističe 2028.
27. oktobra 2026.
Dugogodišnji problem zemljišta koje se prenosi u porodicama bez uredne dokumentacije trebalo bi rešavati kroz povezivanje objekata i parcela, uz primenu principa jedinstva nepokretnosti. Za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu objekata propisan je rok od pet godina.
Đorđe Milić, koji vodi Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, rekao je da je najjednostavnije rešiti slučajeve u kojima ista osoba ima pravo na kući i zemljištu. Pod određenim uslovima, objekat može da se upiše i kada je zemljište u javnoj svojini.
Krajnji rok za građane upisane kao držaoci, a ne kao vlasnici, jeste 1. maj 2028. Ako do tada ne steknu pravo svojine, katastar će ih izbrisati iz evidencije držalaca, a ponovo će biti prikazan prethodni nesporni vlasnik. Advokat Željko Simić naglašava da brisanje ne znači automatski gubitak prava i da građani mogu da ga dokazuju na sudu.
Sređivanje vlasništva važno je i za gradnju, jer nerešeni odnosi na zemljištu i neusklađeni urbanistički planovi mogu da uspore projekte. Na Tošinom bunaru postoje držaoci koji su predali prijave u postupku „Svoj na svome“, na području predviđenom za javnu namenu. Jovana Stojadinović rekla je da nakon njihovog iseljenja ostaje da se reši kako će grad ili država odrediti namenu tog dela parcele.
Simić smatra da nadležni organi treba samostalno da pokrenu postupke, jer građanima može biti teško da pribave stare ugovore. Ipak, rok je utvrđen, a građani koji ne urede status mogu pravo da dokazuju u sudskom postupku.
Država rok za katastar prebacila na građane bez starih papira
27. oktobra 2026.
Stotine hiljada građana mogu da ostanu bez upisa držaoca u katastru jer njihove porodice decenijama koriste zemljište bez dokumentacije kojom bi dokazale vlasništvo. Država je odredila 1. maj 2028. kao rok za sticanje prava svojine, a teret dokazivanja ostaje na građanima.
Advokat Željko Simić upozorava da će katastar po sili zakona izbrisati sadašnje držaoce koji do isteka roka ne steknu pravo svojine. To nije automatski gubitak prava, ali će se u evidenciji ponovo pojaviti prethodni nesporni vlasnik, pa građanima može preostati dugotrajno dokazivanje pred sudom.
Dokumenti koji bi potvrdili porodične kupovine često su veoma stari. Simić navodi da bi bilo teško pronaći ugovor iz 1950. godine i smatra da nadležni organi treba sami da pokrenu postupak, umesto da sav teret prepuste građanima.
Nerešeni vlasnički odnosi otežavaju prodaju, nasledstvo i gradnju. Na Tošinom bunaru, delu koji je planom predviđen za javnu namenu, nalaze se držaoci koji su podneli prijave u postupku „Svoj na svome“. Jovana Stojadinović ukazala je da će nakon njihovog iseljenja i dalje biti potrebno odrediti kako će grad ili država urediti namenu tog dela parcele.
Država nastoji da poveže objekte i parcele, a za formiranje zemljišta za redovnu upotrebu propisan je rok od pet godina. Đorđe Milić, koji vodi Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, rekao je da je najjednostavnije rešiti slučaj kada ista osoba ima pravo i na kući i na zemljištu. Za mnoge porodice, međutim, pitanje ostaje kako da u predviđenom roku dokažu lanac vlasništva bez starih ugovora.
Izveštavali: RTS, NIN, Espreso.
